Žetva počela, trgovina stala

Novi Sad – Verovali ili ne, na Produktnoj berzi u Novom Sadu, gde se sve donedavno tokom sedmičnog perioda prodavalo i po više hiljada tona pšenice, prethodne sedmice nije prodat ni kilogram ovog hlebnog žita! Do ovog paradoksa došlo je uprkos tome što su na pojedinim područjima kombajni već ušli u njive, a proizvođači, trgovci i mlinari raspolažu i viškovima pšenice prošlogodišnjeg roda.

– Uprkos tome, imajući u vidu šta se krije iza ovog prividnog mirovanja tržišta, protekla sedmica se najmanje može nazvati mirnim periodom u kupoprodaji pšenice – kaže za „Politiku“ Žarko Galetin, direktor Produktne berze. – Jer, razlog se krije u zaoštrenim odnosima i svojevrsnom „ratu“ proizvođača, s jedne, i žitomlinskih organizacija i trgovaca, s druge strane, oko cene pšenice. Posle ko zna koliko godina, svedoci smo neočekivanog i za sada doslednog stava proizvođača da ne prodaju pšenicu „po svaku cenu“. Ali, ni potencijalni partneri u trgovanju ne odstupaju od svoje pozicije.

Naš sagovornik kaže da će možda već prva transakcija na Produktnoj berzi dati odgovor koja je cena „kritična granica kompromisa“, odnosno minimalno prihvatljiva cena i za proizvođače i za kupce, koja bi trebalo da pokrene promet s „mrtve tačke“. Za sada je, međutim, neizvesno kada će se to desiti.

Koliko je situacija napeta i dokle se odmaklo u pravom psihološkom ratu na tržištu pšenice, naš sagovornik ilustruje podacima da je u junu prošle godine, na primer, na Produktnoj berzi ostvaren promet od 7.563 tona pšenice, dok se sada u prometu nije našao nijedan kilogram pšenice novog roda, izuzimajući količine koje su još pre više meseci prodate „na zeleno“.

– Možda je upravo po njih loše iskustvo iz prošle godine sada nateralo proizvođače da se tako ponašaju. Reč je, naravno, o činjenici da je pšenica koja je lane na početku žetve otkupljivana od proizvođača, kasnije, sve donedavno, prodavana po dvostruko pa i trostruko većoj ceni u odnosu na tu otkupnu, pri čemu su, naravno, mnogi „omastili brkove“, ali ne i oni koji su tu pšenicu proizveli. No, u takvoj situaciji javlja se novi veliki problem još na početku ovogodišnje žetve: gde skladištiti sve količine pšenice. Problematično je i koliko će ta, praktično, prinudna skladišta zadovoljiti uslove za čuvanje roda, što će neminovno uticati na kvalitet hlebnog žita kada ono ko zna kada bude otkupljeno za preradu – upozorava Žarko Galetin.

Promet kukuruza ostvaren je u iznosu od svega 365 tona, a njegova cena je u daljem padu i iznosila je u proseku 16,02 dinara po kilogramu, uključujući porez na dodatu vrednost, čime se ostvarila ranija prognoza našeg sagovornika. Međutim, za razliku od pšenice, u prometu kukuruza uzdržani su kupci, čekajući valjda još veći pad cene!