Džo Bajden protiv naftaša

Džo Bajden ozbiljno je rešio da ostane upamćen i kao prvi „zeleni” predsednik i odmah na startu radikalno raskrstio sa Trampovom politikom koja je zatvarala oči pred galopirajućim „klimatskim armagedonom”.

Nedelju dana pošto je vratio SAD u Pariski klimatski sporazum, doneo je i paket izvršnih mera, čime je pobrao aplauze ekoloških aktivista i međunarodne javnosti, ali i navukao gnev naftaša koji upozoravaju da će ovakvi potezi ostaviti milione ljudi bez posla, a američku kasu olakšati za milijarde dolara.

„Vreme je da se deluje i moramo biti hrabri”, poručio je Bajden pošto je potpisao niz dekreta protiv klimatskih promena među kojima je pauziranje novih naftnih i gasnih zakupa na saveznom zemljištu i smanjivanje subvencija za fosilna goriva.

Za ambiciozni plan usporavanje globalnog zagrevanja nova administracija će uložiti dva biliona dolara. Predsednik ne krije ambiciju da SAD pod njegovim vođstvom postane globalni predvodnik u borbi protiv klimatskih promena. Bajden je najavio da će 22. aprila na Dan planete Zemlje biti domaćin klimatskog samita na kojem bi svetski lideri trebalo da potvrde obaveze iz Pariskog sporazuma koji podrazumeva smanjenje emisije štetnih gasova kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.

Dajući prednost obnovljivim vidovima energije u odnosu na naftu i gas Bajden je postavio ambiciozni cilj da za 15 godina eliminiše zagađenje čovekove okoline fosilnim gorivima iz elektroenergetskog sektora, a 2050, i iz cele američke privrede.

„Mislim da smo već previše dugo čekali da se pozabavimo klimatskom krizom”, rekao je Bajden na ceremoniji u Beloj kući, navodeći da su pretnje od intenziviranja oluja, požara i suša, sa kojima se SAD suočavaju, u vezi sa klimatskim promenama.

Američki predsednik je naglasio da je ovo slučaj u kojem se savest i pogodnosti spajaju, gde suočavanje s ovom egzistencijalnom pretnjom po Zemlju i povećanje našeg ekonomskog rasta i prosperiteta znači istu stvar. On je kazao i da će izgradnja moderne, otporne i klimatski osvešćene infrastrukture i budućnost čiste energije u SAD stvoriti milione dobro plaćenih radnih mesta.

Bajden je naložio da se pauzira sa davanjem novih saveznih koncesija za naftu i gas na javnim zemljištima ili morskim vodama u meri koliko je to moguće i da se preispitaju klimatski uticaji i beneficije poreskih obaveznika. Šef Bele kuće je takođe postavio cilj da se do 2030. godine sačuva 30 odsto kopna i voda u državnom vlasništvu kako bi se zaštitile divlje životinje, ali da se u tom periodu udvostruči proizvodnja obnovljive energije vetra.

Ali nisu svi oduševljeni Bajdenovim „ekološkim” obećanjima da će otvoriti milion novih radnih mesta u industriji vozila na električni pogon, kao i time da će nekadašnja mesta „prljave industrije” pretvoriti u nova središta ekološkog rasta izgradnjom solarnih elektrana i vetroparkova.

„U vreme kada se milioni bore protiv pandemije kovida 19 poslednje što Amerikancima treba je vlada koja zatvara radna mesta, što će ekonomiju koštati milijarde dolara. Nove direktive ograničavaju rad našeg rudarskog sektora i industriju nafte i gasa što će negativno uticati na našu energetsku bezbednost i nezavisnost”, poručila je republikanska kongresmenka iz Vašingtona Keti Mekmoris Rodžers članica Komiteta za energiju i trgovinu, prenos AP.

Ketlin Sgama, predsednica Zapadnoenergetske alijanse sa sedištem u Denveru koja zastupa firme koje eksploatišu naftu i gas odmah je pokrenula pravni postupak s ciljem da obori Bajdenove ukaze rekavši: „Kada su u pitanju energija i zaštita životne sredine, ’ekološka levica’ diktira dnevni red u Beloj kući”.

Već prvog dana posle polaganja zakletve naftaši su optužili Bajdena da je zatvorio hiljade radnih mesta „ubijanjem” naftovoda „Kejston iks-el” (Kamen temeljac) dug 1.700 milja koji povezuje Kanadu i južne države SAD.

„Ne zavaravajte se, ove odluke su zabrana bušenja. Bajdenova administracije planira da uništi posao američkih istraživača i proizvođača nafte”, poručio je Den Nac iz Nezavisne naftne asocijacije SAD.

Ali, Kiran Sakling, izvršni direktor Centra za biološku raznolikost koja se zalagala za moratorijum na otvaranje novih nalazišta nafte pozdravlja Bajdenov zaokret: „Proizvodnja fosilnih goriva je već nanela ogromnu štetu planeti. Ako nova administracija sprovede svoje odluke, to će označiti kraj naftnim bušotinama.”