I da ne igram u „Klanu", gledao bih ga

Ovaj umetnik, poreklom iz Ivanjice, poželeo je da bude deo projekta, jer ga je privukao scenario Bobana Skerlića, koji potpisuje i režiju, ali i odnosi između likova, kao i to kako je svaki lik studiozno tretiran. Kako kaže za naš list, takav tretman seriji daje živopisnu sliku.

‒ Jedna od najbitnijih stvari je Skerlićev kurs kojim je išao u toku rada na seriji i poruka koju želi da pošalje. Same pripreme su mi bile dragocene, kako za seriju tako i za moj dalji glumački razvoj. I da ne igram u njoj, gledao bih je ‒ navodi Dimitrijević.

On tumači glavnog junaka Šoka, jednog od dvojice mladića (drugi je Paša) koji pokušavaju da se izbore za svoje mesto u srpskom podzemlju.

‒ Kada smo počeli sa radom, bio sam malo uplašen jer taj lik nema nikakve sličnosti sa mnom. Međutim, u toku priprema su mi se polako otključavale stvari, što je dovelo do toga da već prvi dan snimanja u potpunosti razumem i njega i sve njegove borbe i probleme. Naravno, po završetku snimanja, vratio sam se svojoj redovnoj životnoj filozofiji ‒ kaže i dodaje da mu je, sada kada gleda seriju sa distance, zanimljivo da vidi „svoje kolege i sebe u tako izmenjenoj svesti i takvim okolnostima”.

Otkriva da mu je na snimanju često prolazilo kroz glavu koliku je sreću imao da mu prvi ozbiljan projekat bude ovakav kakav je „Klan”.

‒ Uslovi su bili krajnje profesionalni. Moj zadatak je bio samo da se bavim svojim poslom, što je redak slučaj u Srbiji ‒ kaže Aleksandar.

Pitali smo ga i sa kojim kolegom mu je najviše prijala saradnja na šta odgovara da je njegova uloga prilično kompleksna i teška i da mu je „od samog starta bilo jasno da radu mora da pristupi štreberski, iako sam nije štreber”, te „nije imao mnogo prostora da se oduševljava, već su se prijateljstva sama od sebe stvarala”.

‒ Moram da pomenem glumca Nikolu Vujovića, koji mi je svojim predanim radom i poštovanjem prema glumi pokazao kako zapravo ovaj posao treba da se radi. Kao i Ivana Zarića i Miloša Đorđevića. Ponosan sam na scene sa Goricom Popović, Savom Radovićem i Vlastimirom Velisavljevićem. Od kolega iz Bosne, pomenuo bih Amilu Terzimehić i Feđu Štukana. A od mlađe ekipe tu su Nedim Nezirović, Milena Božić, Anđela Popović, Vlada Kovačević, Nenad J. Popović, Mladen Sovilj, Miloš Trojpec Petrović, Uroš Jovčić, Miloš Tanasković, Sava Stojanović, Nenad Petrović...

Njegov direktni partner jeste upravo Nezirović, koji tumači Pašu. On i Šok zajedno prolaze kroz Skerlićeve zaplete, ali kakav je njihov međusobni odnos i da li je njihov položaj u klanu zaista jednak?

‒ Površno gledano, njihov odnos je bratski, ako malo dublje analiziramo, videćemo probleme. Neravnomerna preraspodela ,,zasluga” je ključan problem ‒ objašnjava Aleksandar.

Dosadašnjim reakcijama publike veoma je zadovoljan. Posebno ga raduje to što su ga već zvale starije kolege koje su priznate u ovom poslu i oduševljene su serijom. Komentari koji se sreću na internetu da ona potencira kriminal ne utiču na njega jer, kako kaže, „ljudi koji su gledali seriju neće to tvrditi; u njoj postoji više momenata koji daju pravu sliku o kriminalu i akterima”.

Od drugih društvenih pitanja koja su provučena kroz scenario preporučio bi gledaocima da obrate pažnju na „razvoj malog čoveka pod uticajem nemoralnih radnji”. Takođe, misli da ako povećano isticanje antijunaka, koje je poslednjih godina sve prisutnije u svetskoj (te i domaćoj) produkciji, „uporedimo sa rapidnim isticanjem kiča i šunda na raznim televizijskim stanicama, shvatićemo da nam antijunaci i nisu toliki problem”.

Što se prethodne godine tiče, misli da u ovom trenutku ne postoji osoba na planeti koja može reći da 2020. nije uticala na njen život, te tako i na njegov.

‒ Privatno, okrenuo sam se „kad budem imao vremena” stvarima. Sa virusom korona došlo je mnogo slobodnog vremena. Trudim se da ga provodim sa porodicom i prijateljima. Da čitam knjige, gledam filmove i serije, slušam kvalitetnu muziku. A što se karijere tiče, otvorila mi je vrata za ozbiljne stvari. Sad, vreme će pokazati plodove rada ‒ navodi naš sagovornik.

U skladu sa tim, pitali smo ga kakve projekte bi poželeo sebi u 2021.

‒ Voleo bih da igram u što raznovrsnijim projektima i formama; da radim projekte koji su na rediteljskom, produkcionom i glumačkom nivou kao „Klan”; projekte gde se teme ozbiljno tretiraju i duboko analiziraju, sa scenarijima koji nisu na nivou pukog pričanja teksta, već mogu da se igram i napravim što živopisnije likove, kao što je slučaj sa Šokom ‒ objašnjava Dimitrijević.

Osim što se bavi glumom, on već pet godina vodi producentsku kuću „Most Art”.

‒ Planovi da se ta kuća podigne na viši nivo polako se ostvaruju. Ideja je da se bavim produkcijom igranog filmskog i televizijskog sadržaja sa dodatkom autorskog pristupa. Koračamo ka tome, koliko ćemo uspeti, vreme će pokazati.

Citati:

„Preporučio bih gledaocima da obrate pažnju na razvoj malog čoveka pod uticajem nemoralnih radnji”.

„Ako povećano isticanje antijunaka, koje je poslednjih godina sve prisutnije u svetskoj (te i domaćoj) produkciji, uporedimo sa rapidnim isticanjem kiča i šunda na raznim televizijskim stanicama, shvatićemo da nam antijunaci i nisu toliki problem...“