Navaljni se iz pritvora seli u zatvor

Aleksej Navaljni ponovo se juče našao pred sudom. Saslušanje je trajalo satima, a sud je odlučivao o tome da li će uslovna kazna biti zamenjena zatvorskom. Ispred suda su protestovale njegove pristalice koje traže puštanje na slobodu, a usledila su i hapšenja, kao i na protestima koji su se prethodnih vikenda održavali u većim ruskim gradovima. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je prisustvo u sudnici stranih diplomata iz Češke, Austrije, Litvanije, Norveške, Švedske, Holandije, SAD, Kanade, Nemačke, Švajcarske, Velike Britanije, Letonije i Poljske, kao i predstavnika EU, ocenila kao pokušaj mešanja Zapada u unutrašnje stvari Moskve.

Uoči suđenja američki državni sekretar Entoni Blinken izrazio je duboku zabrinutost zbog nasilnog gušenja demonstracija i hapšenja hiljada pristalica na protestima. U prvom intervjuu u svojstvu američkog državnog sekretara Blinken je ocenio da su demonstracije pokazale da je građanima Rusije dosta „korupcije i autokratije, što je rusko ministarstvo diplomatije ocenilo kao „ozbiljno mešanje u unutrašnja pitanja Rusije”.

Uoči posete Moskvi šefa diplomatije EU Đuzepa Borelja, koja je već bila odložena zbog slučaja „Navaljni”, Peskov je rekao da bi „bilo glupo” da se budućnost odnosa između Rusije i EU vezuje za pritvaranje Navaljnog. Zamenik predsednika Saveta za bezbednost Ruske Federacije Dmitrij Medvedev istog dana je okarakterisao Navaljnog kao „političkog podlaca”, a njegove političke poteze opisao kao taktiku za dolazak na vlast.

Fondacija za borbu protiv korupcije, koju je Navaljni osnovao 2011. godine, u oktobru 2019. stavljena je na spisak stranih agenata zbog donacija iz inostranstva. Navaljni je tada rekao da je to učinjeno po ličnom nalogu Putina, kao i samo trovanje. Prema ruskom zakonu iz 2012, sve nevladine organizacije moraju da podnose redovne izveštaje o izvorima finansiranja, ciljevima i načinima trošenja novca. Fondacija se bavi istraživanjem korupcije među ruskom političkom elitom.

Stavljanje na listu stranih agenata pojedinaca i organizacija uobičajena je praksa u svim državama. „Amerikanci imaju pravo da znaju ko u SAD radi da bi uticao na američku vladu ili javnost u ime stranih predstavnika.” Ovim rečima je 2017. godine američko javno tužilaštvo obrazložilo stavljanje ruskih medija u registar stranih agenata. Međutim, pošto je rusko tužilaštvo obnovilo isti status fondaciji Navaljnog – nastala je velika uzbuna. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u ponedeljak je rekao da je nevladina agencija uhapšenog opozicionara potvrdila da je strani agent time što je uputila poziv američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da uvede sankcije desetinama ruskih biznismena i političara povodom njegovog hapšenja i trovanja. Njegov bliski saradnik Leonid Volkov, za kojim ruske vlasti tragaju zbog optužbi da je nelegalno podsticao maloletnike da prisustvuju nedavnim protestima protiv Kremlja, pozvao je Zapad da ličnim sankcijama „udari” na uži krug predsednika Vladimira Putina. Poziv, u kojem se navodi da bi sankcije mogle pokrenuti potencijalno destabilizujuću borbu među ruskom elitom, upućen je uoči jučerašnjeg sudskog ročišta i u vreme pokušaja uspostavljanja odnosa s novom američkom administracijom.

Podsećanje na strane agente dalo je novi impuls usložnjavanju diplomatskih odnosa između Rusije i SAD i ponovo vratilo u fokus slučajeve pojedinaca i medija koji su se uzajamno nizali u međusobnim optužbama između ove dve države. Dok američko Ministarstvo pravde tvrdi da zakon o registraciji stranih agenata ne ometa slobodu govora i delovanja u SAD, rusko ministarstvo upozorava da pisma i pozivi fondacije Navaljnog predstavljaju mešanje u odnose između dve države i da ovakvi potezi ne daju dobru perspektivu. Rusija je žestoko kritikovana kada je usvojila izmene zakona o stranim agentima, a taj potez je označen kao instrument autoritarnih država. Da osetljivost prema stranim agentima nije ruski izum, očigledno je bilo kada su se SAD, primenjujući zakon protiv ruskih medija, pozvale na svoj Zakon o stranim agentima iz 1938. godine.

Istraživački centar „Levada”, koji je od 2016. godine takođe uvršten na listu stranih agenata, krajem januara je objavio istraživanje javnog mnjenja kako bi se ustanovilo šta ruski građani misle o zakonu o stranim agentima. Skoro polovina Rusa (48 odsto) uverena je da je smisao takvih zakona zaštita Rusije od mešanja političkog Zapada, dok oko 30 odsto njih smatra da su izmene zakona uvedene kako bi se ograničile mogućnosti za kritiku vlasti. Građani su anketirani pošto je državna Duma usvojila čitav niz zakona kojima se ograničavaju delatnosti civilnog društva. Opozicija tvrdi da je pooštravanje zakonodavstva preduzeto uoči parlamentarnih izbora i najave Bajdenove administracije da Rusiju treba zadržati „na svim frontovima”.