Cena umetničke i životne slobode

Debitantsko delo „Grit”, scenaristkinje i rediteljke Itondže Sejmer Gutormsen, posle punih 17 godina prvi je norveški film koji je odabran za prikazivanje na Roterdamskom festivalu, čije je 50. jubilarno izdanje počelo onlajn 1. februara. Uz to, ovo je i prvi norveški film koji se takmiči za prestižnu nagradu „Zlatni tigar”, toliko značajnu filmskim debitantima od kojih su mnogi upravo u Roterdamu, koji im je i posvećen, imali svoju odskočnu dasku za osvajanje ostatka filmske planete.

Gutormsenova je takvu šansu iskoristila predavši gledalištu film o mladoj glumici Gri-Žanet, koja je posle 17 godina bezuspešno provedenih u Holivudu i Berlinu povratkom u Oslo sebe prozvala Grit i opsesivno krenula u realizaciju nečega što se može nazvati pozorišnim (ali i životnim) manifestom koji reprezentuje radikalni kolektivni ritual. Ritual s kojim bi se razvejala bela izmaglica što je, prema Gritinom shvatanju, prekrila ne samo Norvešku već čitavu Skandinaviju, gde vlada patrijarhat i kapitalizam u svim svojim poznatim formama.

Gritina umetničko-aktivistička misija kreće unutar samog nezavisnog, andergraund pozorišta u kojem umesto sloboda umetničkog izraza i izražavanja odavno vlada svojevrsni andergraund tradicionalizam. Ništa novo, hrabrije, bogatije, drskije, provokativnije. Sve je uvijeno u oblandu dvoličnosti i te neke vrste korektnosti s kojom se lakše pristupa zvaničnim državnim fondovima za finansijsku podršku slobodnim (ali ne i slobodoumnim) umetnicima i umetničkim trupama.

Kroz Gritinu borbu sa vetrenjačama u pokušaju otelotvorenja umetničke zamisli –koliko god ta njena borba delovala smušena, neagresivna, na trenutke i zabavno smešna, razotkriva se sloj po sloj učaurenosti društva odavno nesposobnog da se odmakne bar za milimetar od onoga što je administrativno zapisano u nekim pravilnicima ili instrukcijama za primenu raznoraznih državnih dokumenata. Ako to što kao umetnik radiš (ili želiš da radiš) u tim papirima nije prepoznato, znači da ne postojiš. Ni ti ni tvoja umetnička tvorevina...

Rediteljka Itondže Sejmer Gutormsen delikatno prati neumornu borbu svoje junakinje za pronalaženje izlaza iz lavirinta unutrašnjeg kreativnog naboja. Zaviruje u njene jadikovke, snove, šanse i spaljene mostove i usput je suočava sa nizom fascinantnih likova i iskustava iz Njujorka, preko Osla do dubina norveških šuma. U svemu tome Gutormsenova ni na tren ne odustaje od suštine svoje filmske priče. Priče o osobi koja je odlučila da ne živi prema društvenim normama postojanja. O osobi bez stalnog posla, dece, kuće, hipoteke. O osobi koja je odlučila da bude potpuno slobodna. A sloboda ima svoju cenu. Ta cena u Gritinom slučaju, uz odbacivanje od strane porodice, prijatelja i društva, znači i izolaciju, čak i ludilo kao jedno od mogućih ishoda...

Posebnu snagu ovom čvrsto tkanom egzinstencijalističkom filmu daje perfomans sjajne norveške glumice Birgite Larsen. Njen potencijal za transformaciju u scenama Gritinih najvećih kriza jednostavno nema granica. Larsenova je Grita od glave do pete. Svom liku, toj intenzivnoj, strastnoj i usamljenoj ženskoj vrsti, dala je pun integritet.

Za svoj dugometražni igrani prvenac Gutormsenova je veliki oslonac našla i u snimatelju Patriku Safstromu, sa kojim je sarađivala u svom kratkom filmu „Povlačenje”. U igri između Birgite Larsen i Safstromove kamere komunicira se znakovima i pokretima, umesto isticanja emocija lika „govori” se audio-vizuelnim jezikom koji u pravoj meri i na pravim mestima nadražuje nervni sistem. I gledalac je spreman da razume Grit i njenu želju za bezuslovnom slobodom.