Vašington „strahuje" od nuklearnog rata

Uprkos tome što je juče, razmenom potpisanih dokumenata, stupio na snagu sporazum između SAD i Rusije o smanjenju nuklearnog naoružanja, nuklearni rat u trouglu između Vašingtona, Moskve i Pekinga je moguć. Bar prema rečima šefa američke Strateške komande admirala Čarlsa Ričarda. On je najavio mogućnost nuklearnog rata sa Rusijom ili Kinom, pošto su, kaže, one počele da vode „agresivnu politiku, silom osporavajući međunarodne norme”.

Ričard je u članku za februarsko izdanje zvanične publikacije Američkog pomorskog instituta naveo da Pentagon od raspada SSSR-a nije morao da razmatra mogućnost direktne vojne konfrontacije sa nuklearnom silom, ali se sada situacija promenila. „Postoji realna mogućnost da bi regionalna kriza sa Rusijom ili Kinom mogla brzo da preraste u sukob sa upotrebom nuklearnog oružja, ako bi u slučaju bezuspešne upotrebe konvencionalnog oružja postojala pretnja političkom sistemu ili državi”, napisao je američki admiral.

On smatra da to što američka Strateška komanda procenjuje da je verovatnoća upotrebe nuklearnog oružja mala, ne znači i da nije moguća, posebno u krizi, dok američki protivnici naoružani nuklearnim oružjem nastavljaju da jačaju arsenal. Dok se američko Ministarstvo odbrane, kako ističe, usredsredilo na borbu protiv terorizma, Rusija i Kina, smatra zvaničnik Pentagona, započele su agresivnu politiku kršeći međunarodne norme na načine „neviđene od jeka hladnog rata”. Vašington, ističe on, ne bi trebalo da ostane bez odgovora na takve akcije. On podržava stav nove američke administracije da se agresija Rusije i Kine mora obuzdati.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken najavio je da će raditi na obnavljanju diplomatije sa saveznicima i izgraditi „ujedinjeni front” kako bi se SAD suprotstavile izazovima koje predstavljaju Rusija, Kina i Iran. Bajdenova administracija još nije u potpunosti artikulisala svoju strategiju prema Kini, ali je nagovestila da će nastaviti s oštrim pristupom koji je imao i bivši predsednik Donald Tramp, a veze između Vašingtona i Pekinga su spale na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija. Iako je od preuzimanja položaja predsednika Bajden kontaktirao s mnogobrojnim svetskim liderima, Bela kuća je saopštila da ne žuri sa uspostavljanjem kontakta sa svojim globalnim rivalom Kinom.

Tvrdeći da neaktivnost SAD na polju priprema za nuklearni rat može da izazove rizik od pojačanja percepcije da SAD nisu voljne ili nisu sposobne da odgovore, admiral Ričard ocenjuje i da to dodatno može da podstakne njihove rivale na akciju i da se ne sme isključiti mogućnost da se potencijalni neprijatelj odluči za upotrebu nuklearnog arsenala „čiji je rast sposobnosti otrežnjujući”. Međutim, realna situacija je daleko od tvrdnji visokog zvaničnika Pentagona da su američke snage usmerene samo na pretnje terorizmom. Američki vojni stručnjaci svake godine prave simulacije nuklearnog rata između Rusije i SAD. Prema procenama sa Prinstona pre dve godine, u ranim satima sukoba poginula bi 34 miliona ljudi, a povređenih bi bilo oko 57 miliona, i to ne računajući one koji bi stradali od radioaktivne kiše. Druga faza bila bi taktički nuklearni rat, a Rusija bi u ovoj fazi mogla da upotrebi svojih 300 nuklearnih bojevih glava pomoću raketa i aviona kratkog dometa, na šta bi

NATO odgovorio sa oko 180 bojevih glava. To bi Evropu pretvorilo u prah. Crni scenario predviđa da bi onda SAD pomoću 600 bojevih glava sa svoje teritorije pokušale da unište ruske nuklearne snage. Isto bi pokušala i Rusija pomoću svojih preostalih podmornica. Na osnovu stvarnih podataka o nuklearnim arsenalima dveju strana, simulator je predvideo da bi u stotinama udara koji bi usledili glavni ciljevi bili veliki ruski gradovi, a svako od tih tridesetak najnaseljenijih mesta bilo bi pogođeno sa po do desetak bojevih glava.

U oktobru prošle godine nemački mediji su izvestili da je na zapadu Nemačke održana vojna vežba za pripremu nuklearnog sukoba. Agencija DPA je javila da je bila reč o višednevnoj velikoj vojnoj vežbi, pripremljenoj u tajnosti. U manevru nazvanom „Stabilno podne” nemačka vojska je s partnerima iz NATO-a uvežbavala upotrebu bombardera, koji u slučaju rata mogu biti opremljeni atomskim naoružanjem. Izuzev nemačke i italijanske vojske, u vežbi su učestvovale i holandske i belgijske trupe. Tu su i brojne druge vežbe za upotrebu konvencionalnog naoružanja.

U skladu s izveštajem Američke ratne mornarice iz decembra prošle godine, ruska i kineska vojna pretnja je usmerena na dominaciju u ključnim međunarodnim pomorskim putevima. Pored mogućeg ruskog udara na baltičke zemlje, koji SAD u poslednjih pet godina predstavljaju kao gotovo izvesnu mogućnost invazije, američka istraživačka agencija RAND označila je prošle godine crnomorski region kao najaktivnije mesto takmičenja Rusije i NATO-a za dominaciju Evropom. U poslednje vreme Arktik se takođe pominje kao zona sukoba.