„Orašac" viđen za rušenje – kada, ne zna se

Škembići se puše iz tanjira dok ga redovni gost „Orašca” merka čekajući da se malo ohladi. On ne može da zamisli da mu neko uskrati uživanje u omiljenoj kafani. Pogotovo ne bageri koji su nekoliko metara dalje, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Golsvordijeve sravnili sve sa zemljom pripremajući teren za gradnju višespratnice. Zbog nje gosti „Orašca” ne moraju da strahuju − ona neće srušiti kafanu. Ali, kafana je već 20 godina viđena za odstrel kako bi na zemljištu na kojem odoleva vremenu bila prosečena trasa Trnske ulice.

To je predviđeno Planom detaljne regulacije (PDR) za deo Bulevara kralja Aleksandra između Takovske i Sinđelićeve. Plan je izradio Centar za planiranje urbanog razvoja CEP, usvojen je 2001. godine i još važi.

– Trnska ulica spojila bi Bulevar i Hadži Đerinu. Dvosmerna je i sa četiri trake treba da bude deo „transverzale” koja bi povezala Ruzveltovu ulicu sa Kliničkim centrom Srbije preko Mileševske, Kalenić pijace, Nevesinjske, Makenzijeve i Bulevara oslobođenja. Poslovni objekat na uglu Bulevara i Golsvordijeve nema nikakve veze sa kafanom niti se on gradi na placu koji se naslanja na „Orašac” –objašnjava Vuk Đurović, direktor CEP-a i nekadašnji gradski sekretar za urbanizam.

Tim planom, parcele na kojima je podignut „Orašac” predviđene su za javnu površinu, odnosno za saobraćajnicu, a u međuvremenu učinjeni su i koraci, doduše spori, da im se oblik i površina u katastru promene, što je u prethodne dve decenije napokon i učinjeno. Ali, rešavanje imovinskopravnih odnosa neophodnih za izdavanje građevinske dozvole nije započeto niti ima naznaka za to kada bi grad, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište, počela eksproprijaciju zemljišta za gradnju buduće ulice.

– U programu Direkcije za ovu godinu nije pokretanje postupaka za rešavanje imovinskopravnih odnosa za Trnsku ulicu – potvrdili su za „Politiku” u tom gradskom javnom preduzeću.

I kada počne izuzimanje placeva za buduću saobraćajnicu, to neće biti jednostavan posao niti će preko noći moći da se završi. Čak na prvi pogled čini se i nemoguće probijanje Trnske ulice u tom bloku jer se ona u nastavku, između Hadži Đerine i Mileševske, drastično izmenila u odnosu na pre 20 godina – umesto prizemnih kuća nikle su višespratnice i pitanje je da li će se ostvariti zamisao iz PDR-a da postane deo planirane „transferzale”.

Sve to ide naruku svim protivnicima rušenja „Orašca”, kafane sa tradicijom i jedne od malobrojnih preostalih ugostiteljskih institucija.

– Dok dođu do nas, znate li koliko kuća prethodno treba da rasele i poruše? Poznat nam je plan od pre dve decenije koji to predviđa, ali niko nas o rušenju nije obavestio niti smo dobili bilo kakav dokument da treba da se iselimo. Zar neko ima srca da ruši restoran sa tako dugom tradicijom – pita Miloje Trajković, menadžer „Orašca”.

Srca možda i nisu, ali interesa da ruše stare kafane imali su mnogi, koristeći njihove ekskluzivne lokacije na kojima su potom zidali ili ih pretvarali u savremene poslovne objekte.

„Orašac” koji je poslovao u okviru privatizovanog ugostiteljskog preduzeća „Tri grozda”, tranzicija ipak nije uništila.

– Od 2015. imamo dvojicu vlasnika, ugostitelji, fini ljudi – uverava Trajković, ali ne otkriva njihova imena.

Sa vlasnicima je „Orašac” izgleda imao sreće, ali ne i sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Mnogi bi rekli da ova kafana jeste deo kulturnog identiteta Beograda. Međutim, očigledno da nema vredne arhitektonske atribute, tako da joj Zavod za, šest decenija koliko postoji, nije dodelio status zaštićenog objekta, čime bi zabranio njeno rušenje.

– Kafana nije zaštićena kao pojedinačni objekat niti je bila pod prethodnom zaštitom kao deo neke celine. Taj deo grada pripada antičkom Singidunumu, što znači da, kada se bude gradila ulica, ukoliko investitor nađe arheološke nalaze, dužan je da nas obavesti o tome – kažu u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Poslovna zgrada sa osam spratova

Poslovna zgrada na uglu Golsvordijeve i Bulevara kralja Aleksandra gradi se na osnovu PDR-a iz 2001. godine. Na toj parceli urbanisti su tada predvideli objekat sa pet spratova i jednim povučenim, dok će nova zgrada prema idejnom rešenju koje potpisuje projektni biro „Zabriski” imati prizemlje, osam spratova i povučeni sprat, odnosno biće visoka 32 metra. Naručilac tog projekta i investitor je kompanija „Granit invest”.

– Veća spratnost dozvoljena je planskim dokumentom višeg reda, planom Generalne regulacije koji za planove usvojene do 2003. predviđa mogućnost njihovog preispitivanja zato što su stari. Preispitivanje je moguće jedino kroz strogo regulisanu proceduru koju smo ispunili: za tu lokaciju izradili smo urbanistički projekat koji je bio avgusta prošle godine na javnom uvidu, a potom ga je usvojila gradska Komisija za planove bez ijedne primedbe. Između novog poslovnog objekta i kafane „Orašac” prema važećem PDR-u predviđeni su zelena površina, skver, i drugi objekti – kaže Milka Gnjato, kreativna direktorka „Zabriski” studija.