Zvižduk u osam

Pod uslovom da vanzemaljci postoje i prime našu poruku, da li će je razumeti? Na kojem jeziku komunicirati, koristiti matematiku, umetnost, veštačku inteligenciju? Da li će vanzemaljska bića moći da razumeju sliku Mona Lize, neku melodiju, performans, Ep o Gilgamešu, da li je za njih dva plus dva jednako pet, da li shvataju koncept sreće ili tuge? Šta ako pošaljemo poruku na engleskom, a odgovor koji stigne vekovima kasnije nećemo moći da dešifrujemo jer je ovaj jezik u međuvremenu izumro na Zemlji?

Novi ugao na međuzvezdane poruke pokušali su ove nedelje da osvetle gosti Centra za promociju nauke u okviru onlajn predstavljanja knjige „Vanzemaljski jezici” Danijela Oberhausa, koju je objavio MIT, a sada preveo CPN. Oni koji su pratili promociju putem jutjub kanala CPN-a, mogli su da saznaju za brojne pokušaje ljudi da komuniciraju s „malim zelenim”. Ivan Umeljić, moderator onlajn tribine, podsetio je na neke od njih: s idejom iz 19. veka o komunikaciji s Marsovcima uz pomoć Morzeove azbuke i ogledala, potom projektima SETI i METI, s prvom ambasadorkom veštačke inteligencije među zvezdama koja se zove Ela, igra karte, proriče sudbinu i recituje poeziju.

‒ Zanimljivo je istražiti prošlost ljudskih pokušaja da komuniciraju sa vanzemaljskim bićima, posebno sada kada očekujemo da 18. februara na površinu Marsa sleti rover „Persi”. On će sleteti na krater širine 45 km, gde se pretpostavlja da je nekad bilo jezero, jer naučnici smatraju da je to idealno mesto na kom bi moglo da se dokaže da je nekada bilo života na Marsu ‒ rekao je Umeljić.

Dr Darko Donevski, astrofizičar, kaže da još nismo detektovali nikakav signal koji bi potvrdio da ima života izvan Zemlje, ali da je ohrabrujuće što se za manje od 100 godina astronomija razvila toliko da danas znamo za milione i miliona galaksija.

Navodni leteći tanjir iznad Nju Džersija,  1952. godina (Foto Vikimedija/George Stock/cia.gov)

‒ U svakoj od njih je na milijardi zvezda, što statistički otvara mogućnost da se u nekom od tih svetova krije i život. Danas imamo dva smera istraživanja: prva se tiču potrage za mestima na kojima bi mogli da budu uslovi za život, organski barem ako ne inteligenti. Imamo već stotinak kandidata koji se analiziraju teleskopima. Osim ovih istraživanja, čija je suština u Nasinoj mantri – traži vodu, postoje timovi koji polaze od teze da postoji inteligentna civilizacija i da mi treba da pronađemo način da kontaktiramo sa njima – objašnjava ovaj astrofizičar, inače stipendista italijanske vlade u oblasti kosmologije.

On podseća da do 70-ih godina prošlog veka nismo dobacili dalje od lokalnih zvezdanih i galaktičkih sistema, a danas imamo komplekse moćnih teleskopa koji su kadri da otkriju zrno prašine iz jako dalekih galaksija. Međutim, nedostatak novca sve kvari...

‒ ALMA u Čileu je trenutno najmoćniji radio-teleskop na zemlji, a da biste rezervisali vreme da osluškujete vanzemaljce potrebni su milioni evra. Uz to, za korišćenje ovog teleskopa godišnje konkuriše više od 2.000 renomiranih naučnih timova sa prestižnih instituta, što znači da i ako uspete da se izborite u tako oštroj konkurenciji na kraju to morate mnogo da platite – priča dr Donevski.

Osim tehnoloških i novčanih ograničenja, dr Mašan Bogdanovski, prevodilac ove knjige i profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, smatra da je i sadržaj poruke prepreka za komunikaciju sa vanzemaljskim bićima.

‒ U ovoj knjizi se podseća na jedan roman iz 1638. godine pod nazivom „Čovek na mesecu”, a u kojem je ljudsko biće suočeno sa vanzemaljcima koji su zviždukali melodije koje nisu mogle da budu zapisane nikakvim slovima. Taj pesimizam još s početka 17. veka je ujedno i vrlo realistično gledanje na ono što nas očekuje u pokušaju da komuniciramo sa vanzemaljskim bićima. Najveći optimista je bio Gaus koji je 1820. nameravao da u sibirskoj tundri zasadi ogromne drvorede i između pšenicu, da bi pokazao ljudima na Mesecu i Marsu da smo ovladali poljoprivredom. A ako drveće i pšenicu organizujemo kao vizuelni prikaz Pitagorine teoreme, možemo da im pokažemo da smo razvijena civilizacija koja barata matematikom. Verovatno je najinteresantnija ideja iz prošlosti bila francuskog astronoma Flamariona, da se napravi sistem električnih lampi koji bi uz pomoć Morzeove azbuke slao poruke u svemir ‒ ispričao je dr Bogdanovski.

Fokus sa tehnologije je promenio Galton krajem 19. veka, koji je uočio da je bitniji sadržaj poruke, da ona bude razumljiva, inače nećemo moći da ostvarimo komunikaciju. To je, dodao je ovaj profesor, potpuno promenilo način razmišljanja, a naučnici su se okrenuli ka matematici kao univerzalnom jeziku.

On podseća da je u prošlosti verovanje da na Marsu postoji život bilo vrlo rašireno, čak je Francuska raspisala konkurs sa nagradom od današnjih pola miliona dolara onome ko uspostavi komunikaciju. A čovek koji je smatrao da je uspostavio komunikaciju s vanzemaljcima bio je niko drugi do naš Nikola Tesla koji je tvrdio da je primio poruku sa Marsa. Markonijev pokušaj je prvi moderan pokušaj da emitujemo neku poruku koja će govoriti o nama kao o inteligentnim bićima, uz pomoć radio emisije koja bi se čula u svemiru, ali se verovatno nije čula dalje od jonosfere.

Učesnici onlajn tribine su bili skeptični prema umetnosti, matematici, čak i jezicima kao načinu međuzvezdane komunikacije. Recimo, „lepo” se drugačije doživljava i među ljudima, ne možemo da znamo da li će neku pesmu vanzemaljci doživeti na isti način kao i mi. Matematika takođe nije poznata ni svima na ovoj planeti. Dr Donevski kao primer navodi narode u Australiji ili Africi koji nemaju razvijenu sposobnost računanja, ne razumeju šta znači pet, šest dana, ali razumeju vremensku odrednicu ‒ jedan zalazak i izlazak sunca.

‒ Ušli smo u 21. vek sa idejom da se umetnost iskoristi kao poruka. Jedna ideja je da se odigra performans, druga da se spakuju razna umetnička dela, ali je pitanje da li bi na taj način dotakli vanzemaljske civilizacije. Mi očekujemo da ta civilizacija može sve pravilno da razume i da ima tehnologiju da to detektuje – skreće pažnju na ovaj problem dr Donevski.

Obojica naučnika se slažu i da tek otkrivamo evoluciju naše planete, jezika i naroda, podsećaju da je dosta jezika iščezlo, i da kada biramo jezik međuzvezdane poruke moramo da biramo onaj koji će biti aktivan kada nam bude vraćena poruka da bi je razumeli.

A šta tek raditi ako su u pitanju različite logike, pita se dr Bogdanovski. Možda oni imaju logiku kontradiktornu našoj, pa je za njih dva plus dva jednako pet.

‒ Iz dosadašnjih pokušaja da se pošalju međuzvezdane poruke smo naučili šta naučnici iz prirodnih nauka misle da je važno, a zaboravljamo da je planeta sastavljena od složenih bića. U tim porukama skoro nigde nema Boga, sreće, patnje, da smo smrtna bića... Ali naučili smo i da na drugi način razmišljamo o veličini kosmosa, položaju čoveka u svemiru, budućnosti čovečanstva... Mnogo toga možemo da naučimo iz ovakvih projekata, iako je finansiranje istraživanja koja neće brzo dati efekte, veliki problem. Iako možda vanzemaljaca i nema, to je jedan od onih projekata u kojem je bitan put, a ne cilj – zaključuje ovaj filozof.

Teza sa kojom se možda neće složiti ljubitelji „Star treka” i „Zvezdanih ratova”, a koja je istaknuta na ovoj onlajn tribini jeste da ‒ pre nego što uspostavimo komunikaciju sa vanzemaljcima, hajde da prvo pogledamo u sebe i naučimo da dešifrujemo ono što jedni drugima želimo da kažemo. A onda će se možda otvoriti i vrata svemira.