Ankara ne odustaje od ruskog oružja

U   prvom zvaničnom kontaktu nove američke administracije i Turske istaknuta je obostrana spremnost da se uspostavi „kontinuirani dijalog” kako bi se premostili problemi koji godinama opterećuju odnose dve savezničke zemlje i ojačali mir i stabilnost u nemirnom regionu. U Ankari se nadaju da će Džozef Bajden ispraviti greške koje su njegovi prethodnici napravili prema Turskoj.

U telefonskom razgovoru Ibrahima Kalina (savetnika predsednika Redžepa Tajipa Erdogana za spoljnu politiku) i Džejka Salivana (američkog savetnika za bezbednost), prvog posle ustoličenja novog šefa Bele kuće Džozefa Bajdena, rečeno je da dve zemlje treba da rade na jačanju NATO-a, jer je to preduslov za očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu. Dvojica zvaničnika razmenili su mišljenja o situaciji u Siriji, Libiji, Nagorno-Karabahu i krizi u istočnom Mediteranu i pozdravili nastavak razgovora o spornim pitanjima Ankare i Atine.

„Turska i SAD su se saglasile da otvore kanale za dijalog kako bi uspostavile konstruktivnu saradnju u periodu koji dolazi”, saopšteno je u Ankari.

U razgovoru – do koga je, kako se nezvanično saznaje, došlo na inicijativu turske strane – nisu mogla da se zaobiđu ni sporna pitanja. Američka strana je potegla tursku kupovinu ruskih raketa S-400 koje bi iznutra mogle da podriju NATO, dok je Ankara zamerila Vašingtonu što podržava Kurde u Siriji, za koje tvrdi da su teroristi.

„Nadam se da će predsednik Bajden povući pozitivne poteze i inicirati dijalog koji bi mogao da ojača odnose dve savezničke zemlje. Amerika treba da ispravi veliku grešku jer nas je neopravdano isključila iz proizvodnog programa aviona F-35”, izjavio je predsednik Erdogan povodom promene u Beloj kući.

SAD su u decembru uvele sankcije Ankari zbog kupovine ruskih raketa S-400. Na udaru su se našli funkcioneri turske odbrambene industrije, a blokirane su i dozvole za izvoz u Ameriku. Pošto Erdoganova vlada odbija da poništi ugovor s Rusima, Vašington je zarad toga ranije odlučio da Tursku izbaci iz programa za proizvodnju „nevidljivih” borbenih aviona F-35, jer se u Pentagonu plaše da će se oni naći pod lupom ruskih špijuna. Prekinuta je obuka turskih pilota, a blokirana je i isporuka prva četiri već kupljena F-35.

U Vašingtonu zasad ne pokazuju spremnost da odustanu od sankcija dok se Turska ne odrekne ruske vojne tehnologije koja će moći iznutra da špijunira savremeno američko naoružanje. Ministar odbrane Hulusi Akar izjavio je da to ne dolazi u obzir, jer je to završen posao.

U Turskoj uporno ističu da će se S-400 koristiti izvan odbrambenog sistema NATO-a i da će ga strogo kontrolisati njeni stručnjaci. „Opasnost od ruskog špijuniranja praktično ne postoji”, tvrdi ministar odbrane Akar i poziva američke stručnjake da zajedno razmotre otvorena pitanja koja se već duže vreme potežu zbog kupovine ruskog vazdušnog odbrambenog sistema koji je izazvao veliku zabrinutost u atlantskom savezu.

„Turska je član NATO-a, mi zajedno sa SAD i drugim zemljama alijanse želimo da budemo sastavni deo tog odbrambenog sistema”, objasnio je ministar odbrane. On je izrazio spremnost svoje zemlje da kupi i američke rakete „patriot” – ukoliko dobije povoljne uslove.

Odnosi Turske i Amerike našli su se na proveri kad je administracija Baraka Obame pre šest godina odbila da Ankari proda rakete „patriot” pošto je insistirala da učestvuje u njihovoj proizvodnji. Posle toga predsednik Erdogan se okrenuo ka Vladimiru Putinu. Ali to nije jedni problem koji opterećuje odnose dve savezničke zemlje. Drugo, Pentagon podržava Kurde u Siriji (Jedinice za zaštitu naroda), pošto se bore protiv pripadnika Islamske države, dok u Ankari iznova tvrde da su oni teroristi. Treće i poslednje, dve američke administracije oglušile su se o zahteve Turske da joj izruče imama Fetulaha Gulena, osumnjičenog za pokušaj državnog udara sredinom 2016. godine, koji živi u Pensilvaniji. U Ankari se nadaju da će predsednik Bajden konačno ispraviti tu grešku, mada s druge strane Atlantika zasad nema takvih nagoveštaja. Oprezniji analitičari upozoravaju da je on bio potpredsednik u vreme vladavine Baraka Obame, kada su i počeli prvi veći sudari na relaciji Vašington–Ankara, koji su se u međuvremenu produbili.