Otkaz SMS-om

Niš – U vreme kada je u našoj zemlji svako radno mesto pravo malo bogatstvo, i kada se sve jedinice lokalne samouprave i država bore da se, dok traje pandemija virusa korona sačuva posao za sve, u Nišu je poslednjih dana januara i prvih u februaru ove godine dosta neočekivanih događaja. Najkraće rečeno, na veoma čudan i do sada nepoznat način više stotina Nišlija i žitelja okolnih opština, ostalo je bez posla.

Između petka 29. januara, poslednjeg radnog dana u prethodnom mesecu, i ponedeljka 1. februara, prvog radnog dana u novom mesecu, tako je glasila prva vest, 180 radnika „Šin-von” dobilo je poruku na telefonu da im prestaje radni odnos i da ova južnokorejska kompanija prema njima više nema nikakve obaveze. I da mogu da dođu da preuzmu svoju dokumentaciju, ali bez ulaska u fabriku. Mogu samo do ulazne kapije i šaltera na portirnici. Već sutradan oglasilo se i sedamdesetak radnika „Jure”, koji su tih dana, na potpuno isti način, SMS-om, dobili otkaze i obaveštenja o prestanku radnog odnosa.

Dok su doskorašnji radnici, koji su imali radni odnos na određeno vreme ali bez datuma do kog su angažovani (većina je radila od sredine avgusta), sa predstavnicima sindikata tražili objašnjenje i negodovali, rukovodstva ovih fabrika se nisu oglašavala. A kada su se predstavnici radnika pozvali na odredbe Zakona o radu, koji nikako ne predviđaju otpuštanje radnika porukama, u „Juri” i „Šin-vonu” rečeno je da je jedan broj stalno zaposlenih samoinicijativno otišao iz fabrike, ali i da je većini radnika istekao ugovor o radu (bez obzira što njihov radni angažman nije bio oročen), pa čak i da su rešenja o prestanku rada preuzeli lično.

Kako je počelo da se širi nezadovoljstvo, sredinom prošle sedmice inspektori rada obavili su vanrednu kontrolu u „Šin-vonu”, ali dogodilo se isto što i svih prethodnih godina. Kontrolom poštovanja zakona u ovim fabrikama, u kojim je bilo mnogo afera poput nepriznavanja propisa i radnih zakona Srbija, zabrane protesta i štrajkova, zabrane sindikalnog organizovanja, neadekvatnih i nedovoljnih mera zaštite na radu, ali i epidemijskih mera protiv korone, napisano je da je da je sve urađeno po zakonu.

U Nišu se opet postavljaju stara pitanja: da li inspekcijski organi treba da kontrolišu primenu zakona i da štite radnike od poslodavaca koji ne poštuju zakonske propise, ili im je zadatak (inspektorima) da odu do fabrika i da za samo nekoliko sati, uz konstataciju (i izveštaj) da propusta nije bilo, završe svoje kontrole.

Naravno, i ovog puta nije izostalo pitanje koje godinama lebdi u vazduhu: da li su inspektori rada u kontrolu poštovanja i primene zakona o radu ponovo išli onim istim automobilima koje su od ovih i sličnih kompanija dobili kao donaciju i poklon.

Ipak, ova inspekcijska kontrola donela je i nešto što se nije (precizno) znalo – iz „Šin-vona” su u januaru otpuštena 233 radnika. Kada se tome doda onih sedamdesetak koji su ostali bez radnih mesta u „Juri”, eto brojke od 300 stanovnika Niša i okoline, koji više (po zakonu) nemaju posao.