Opozicija mora brzo da se dogovori

Potpuno je svejedno da li ću se u ulozi pregovarača naći ja ili neko drugi, ali je izuzetno važno da se odluka o tome ko će pregovarati u ime cele opozicije donese što pre.

Bukvalno u narednih nekoliko dana, ukazuje Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši lider Demokratske stranke, koga Narodna stranka vidi, uz prof. Slobodana Samardžića, kao mogućeg predstavnika opozicije u dijalogu s vlastima o izbornim uslovima.

U intervjuu za „Politiku” Pajtić kaže da se ne bavi politikom i da nije razgovarao s bilo kim o ovom predlogu stranke Vuka Jeremića. Video je da u medijima pominju njegovo ime i, budući da mu nije svejedno u kojoj i u kakvoj državi živi, izrazio je spremnost da pomogne opoziciji koliko može.

„Ali ću im pomoći ukoliko to bude konsensualan predlog svih stranaka koje su bojkotovale izbore. Ukoliko nema konsenzusa i u pregovorima učestvuje 10 i više aktera s opozicione strane, to neće biti efikasan proces i neće se napraviti ozbiljan napredak”, ističe Pajtić.

Postoji li šansa da se dogovore o dva-tri zajednička predstavnika i platformi za pregovore?

Bez obzira na političke razlike, o platformi moraju postići dogovor ukoliko žele da postignu rezultat. Ako budu izlazili s različitim zahtevima, jednostavno neće energiju i pritisak usmeriti u jednu tačku i neće uspeti da ishoduju ništa. Drugo, ne znam da li je realno da se dogovore o imenu pregovarača, ali, ponavljam, spreman sam da prihvatim tu nezahvalnu ulogu koja zahteva ogromnu energiju, koja je neprijatna, a da pritom to činim pro bono jer nemam nameru da se kandidujem za bilo koju funkciju. Spreman sam i i da budem izložen medijskom linču tabloida, koji je već počeo ovih dana. Ali nisam spreman da to činim ukoliko oni konsensualno ne prihvate predlog da pregovaram u ime opozicije. Dakle, ukoliko Đilasu, Lutovcu, Obradoviću i ostalima koji su bojkotovali izbore ne odgovara takav predlog, mislim da nema mnogo smisla da ja kao član DS-a budem pregovarač u ime Narodne stranke. Mislim da to ne bi bilo korektno ni prema NS, koja je pokazala širinu i spremnost da predloži čak dva pregovarača koja uopšte nisu članovi te stranke.

Dačić predlaže 1. mart za početak dijaloga. Da li vam se čini da opozicija može do tada da postigne dogovor?

Kada je u pitanju predlog da ja budem jedan od pregovarača, očekujem da se svi akteri koji su bojkotovali izbore oglase što pre. Jer, ako do 1. marta čak ni o tome ne budu imali saglasnost, onda zaista teško da možemo očekivati da će pregovori biti efikasni i uspešni. Nije poenta samo u tome da se postigne saglasnost oko neke platforme, potrebno je da se ona sprovede. Ako pregovori budu trajali nekoliko meseci, pa dođe letnja pauza, pa se izbori raspišu krajem godine ili na samom početku sledeće, to će biti prekratko vreme da se bilo šta promeni.

Šta, po vama, treba da bude ishod dijaloga?

Ne bih da anticipiram zajedničku platformu opozicije, ali, po meni, to mora podrazumevati otvaranje javnih servisa, i Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, za sve političke opcije, to podrazumeva nacionalnu frekvenciju za N1 ili Novu, dakle za jednu od nezavisnih televizija, zatim sprečavanje i kriminalizovanje kupovine glasova, kao i pretnji javnom i privatnom sektoru da se glasa za vladajuću stranku. To su bili osnovni problemi s kojima smo se suočavali prethodnih godina i tu može da se otvori prostor za elementarnu fer utakmicu.