Mediji preplavljeni antiherojima

„Frka u javnosti” ili „predstava za javnost” reči su novinarke koja je na jednoj TV stanici govorila o ljudima sa kriminalnim dosijeima. Više od dvadeset minuta se pričalo o zlodelima ovih osvedočenih kriminalaca i pritom su pominjana njihova imena i nadimci. Siguran sam, da sam kojim slučajem promenio kanal, da bih istu priču slušao. Naslovne strane gotovo svih novina su prekrivene fotografijama ovih likova. Više se zna o njima nego o svim dobitnicima Nobelove nagrade ili pronalazačima vakcine i drugih lekova. Ko još zna ko je dobitnik neke prestižne nagrade za nauku?

U ovoj Srbiji ima toliko pametne dece, osvajača svetskih priznanja iz raznih oblasti, da bi se mogla ispuniti jedna stranica novina samo njihovim imenima. Ali o toj deci znaju samo njihovi roditelji i bliža familija. Zato se o Mutavom, Budali i Nevolji prave čitave emisije i pišu sve moguće, teško mi je reći.. Neću da upadnem u zamku pa da pomenem glavne likove iz različitih rijalitija koji jedva da znaju slova, ali ne sklanjaju se sa malih ekrana i stranica, nazovi, štampe.

A lično znam jednu dvadesetogodišnju Veru koja danonoćno brine o teškim bolesnicima i umesto droge deli im lekove, daje spasonosne injekcije. Iako ima pedesetak kilograma, sa svojim koleginicama diže ljude invalide od osamdeset kilograma u bolničke krevete i prebacuje ih u invalidska kolica. Šta reći o mladićima i devojkama koji po ceo dan, izlažući se smrtnim rizicima, brinu o ljudima zaraženim koronom? Njihovih imena nema u novinama i retko se mogu videti na televizijskim ekranima, čak i u skafanderima i lica zaklonjenih vizirima.

Slobodan Naumović,
Beograd