Mnogo posla za defektologe u vrtićima

Otkako je srpsko školstvo otvorilo vrata mališanima sa smetnjama u razvoju u vršnjačkim grupama bez zdravstvenih poteškoća, prosvetne vlasti se diče  ovdašnji najinkluzivnijim propisima kojima se uređuje obrazovni sistem. Više od decenije u njima se ne menja previd koji onemogućava da od najranijeg uzrasta sveobuhvatnu podršku defektologa različitih profila dobiju mališani kojima je ona potrebna, a koji pohađaju takozvane redovne vaspitne grupe u predškolskom sistemu Srbije.

U ustanovama u kojima ne postoje posebne razvojne grupe za decu sa smetnjama, ove redovne od jaslica do predškolskog su i jedine u koje se, i to kao prioriteti, upisuju mališani s razvojnim teškoćama. A te teškoće, po rečima defektologa koji u vrtićima rade, raznorodne su i neretko višestruke – od spektra autizma do cerebralne paralize. Dok su mališani ometeni u razvoju očekivani i dobrodošli u svim vaspitnim grupama obdaništa, defektolozi nisu.

Oni koji su ostali da rade u predškolskim ustanovama u kojima su rasformirane razvojne grupe, obilaze decu sa smetnjama u razvoju u redovnim vrtićkim grupama, trude se da im pruže potrebnu podršku, znajući da zakon to ne predviđa. Kad inspekcija priupita šta rade diplomirani defektolozi zaposleni u predškolskoj ustanovi bez posebne razvojne grupe koja bi opravdala radno mesto ovih stručnjaka, rukovodioci, ispostavlja se, volšebno manevrišu između primera u praksi koji vape za podrškom defektologa različitih profila i normativnog okvira koji to ne prepoznaje.

Direktorima je na raspolaganju i mogućnost da defektologe proglase tehnološkim viškom, za čim pojedini i posežu. Tako, primećuju defektolozi, u skladu s najinkluzivnijim propisima, predškolske ustanove ostaju bez dragocenog resursa – fakultetski obrazovanih ljudi kadrih da pruže podršku mališanima sa smetnjama u motoričkom razvoju, poremećajima vida ili sluha ili teškoćama u mentalnom razvoju, daleko stručnijih u odnosu na vaspitače koji su za to obučeni na seminaru.

Posle rasprave o novim standardima kompetencija stručnih saradnika u predškolskom obrazovanju i vaspitanju, Nacionalni prosvetni savet (NPS) pokrenuo je inicijativu da izmenama zakona defektolozi svih profila budu prepoznati kao stručni saradnici u predškolskom sistemu. Time bi im se omogućio rad sa svom decom kojoj je potrebna njihova podrška u svim grupama obdaništa, kako je za „Politiku” objasnio Siniša Ranković, predsednik Društva defektologa Srbije i član NPS-a.

Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju propisuje da s decom ometenom u razvoju u vaspitnoj grupi rade vaspitači „u toku stručnog usavršavanja ili po propisanom programu osposobljeni za rad s decom sa smetnjama u razvoju”. Isti propis nalaže da diplomirani defektolozi rade isključivo u razvojnim grupama za mališane ometene u razvoju i ne prepoznaje ih kao stručne saradnike u vrtićima. Jedini diplomci defektološkog fakulteta koji se po zakonu mogu zaposliti kao stručni saradnici u predškolstvu, što im omogućava da pruže podršku deci iz bilo koje vrtićke grupe u svakom objektu ustanove u kojoj rade, jesu – diplomirani logopedi.

– U delokrugu logopeda su smetnje u razvoju govora, ali za drugačije vrste smetnji, na primer, u motoričkom ili intelektualnom razvoju, njihove kompetencije nisu dovoljne. Razvojem inkluzivnog obrazovanja i uvođenjem dece sa smetnjama u razvoju u veći broj vršnjačkih grupa došao je do izražaja problem (ne)priznavanja statusa stručnog saradnika svim obrazovnim profilima defektologa. Njih inače u predškolskim ustanovama nema dovoljno da bi se izašlo u susret postojećim potrebama. Kod dece sa smetnjama, kao i kod one čiji je razvoj u okvirima tipičnog ili očekivanog, stimulacija i intervencija su najbitniji u ranom uzrastu, a došli smo u situaciju da kolege koje su za tu podršku stručne zbog normativnih razloga ostaju bez posla dok u praksi za njih ima posla više nego što mogu da postignu – pojašnjava Ranković.

Da inkluzivno predškolstvo bude kvalitetnije

Priznavanje statusa stručnih saradnika defektolozima svih profila, smatra Siniša Ranković, jedan je od načina da se inkluzivno obrazovanje učini kvalitetnijim, da u najboljem interesu i skladu s individualnim potrebama svakog deteta adekvatna stručna podrška bude dostupna mališanima u svim vrtićkim grupama.

– Imamo veliki problem s ranom intervencijom i detekcijom, zato je deo inicijative upućene resornom Ministarstvu prosvete i preporuka da se formira intersektorska radna grupa koja bi na osnovu analize predložila sistemsko rešenje za rano prepoznavanje, prevenciju i pravovremenu podršku deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama – ukazuje Ranković.