Zavidim Norvežanima kako slave Dan državnosti
Норвежани с поносом истичу своју заставу (Фото Пиксабеј)
Dan državnosti u Norveškoj je najveći praznik, veći od Božića i Vaskrsa, veći od Ramazana i Dana pobede.
To je rođendan ne samo Norveške kao države, već svih njenih stanovnika.
Ne samo državljana, već i nas emigranata, izbeglica i ostalih. Posle četiri godine provedene ovde i ja ovaj praznik doživljavam i osećam kao svoj. I svake godine sam ljubomoran na današnji dan.
Ljubomoran sam na način kako ga Norvežani poštuju, osećaju i proslavljaju. Svi su obučeni u narodne nošnje, a oni drugi, koji ne nose nošnju, nose svečana odela i haljine. Doterani su, veseli i nasmejani.
Na svakoj terasi stana je zastava, ispred svake kuće je zastava. Po celom gradu su priredbe, muzika, smeh, radost, mladost.
Sve je zatvoreno, sem restorana, a oni koji rade tog dana primaju duplu dnevnicu.
A mi se i dalje preganjamo da li Dan državnosti treba da bude Sretenje ili Vidovdan. Ili možda 29. novembar?
Onda se natežemo oko himne. Da li „Bože pravde” ili je možda bolje da ustajemo na „Marš na Drinu”.
Neki bi voleli da bude „Hej Sloveni”. Često ne znamo ni šta slavimo, a ni kako.
Mi za naše praznike izvodimo tenkove na ulice, avioni paraju nebo, vojska pod maskama maršira.
Mi idemo na groblja, slavimo tragedije i aplaudiramo političarima. Na naše praznike vođe nas plaše ratovima. Ništa lepo ne radimo, nema radosti, nema pesme...
Radimo kao da je običan dan, za isti crkavicu kao i svakog dana.
Kad bi ja okačio srpsku zastavu na kuću, u mojoj rodnoj Žiči, petorica bi rekla:„ Vidi onog Vladimira mentalaća, okačio zastavu na kuću, glumi budalu.”
I to petorica jer mi kuća nije pored puta, inače bi ih bilo i više.
Da obučem našu lepu narodnu nošnju na Sretenje i odem u grad curice bi prevrtale očima, a našao bi se neko i da me ismeva.
Tako su nas vlasti generacijama učile i nakrivo nas nasadili .
A možda i grešim, možda smo mi na dobrom putu, a ovi Skandinavci srljaju u propast.
Vladimir Janić - Tonsberg, Norveška
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”.
Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.
Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.Vaša Politika