„Tuča" svetskih sila oko grčkih luka

Od našeg dopisnika
Atina – Grčka i Kina nameravaju da nastave da šire saradnju u svim oblastima, a kineska investicija u luku Pirej ostaje najbolji primer obostrano korisnog posla, podvukli su premijer Kirijakos Micotakis i kineski predsednik Si Đinping na telekonferenciji tokom prvog samita Kine i 17 zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Luka Pirej, u kojoj je državna kineska kompanija „Kosko šiping” bazirala svoje kontejnerske terminale i gde poseduje većinski deo akcionarskog kapitala na period od 35+5 godina, za Peking predstavlja vrata za brži kopneni i pomorski saobraćaj sa Evropom i vezu Azije i Starog kontinenta. Peking nikad nije krio da preko „Novog puta svile” želi da proširi svoj uticaj na Balkanu i dalje, u Evropi. Zato, kako je naglasio predsednik Si, njegova zemlja želi da sa Grčkom radi i na drugim aspektima širenja saradnje.

Kineske investicije u atinsku luku iznose oko sedam milijardi evra, u konstrukciju i osposobljavanje aerodroma na Kritu uloženo je još milijardu evra, poslednjih godina za 70 odsto je porastao broj kineskih turista... Premijer Micotakis dobre namere Kine u ovom trenutku vidi i kao šansu da vrati kineske turiste, koji će, rekao je predsedniku Siju, ukoliko imaju potvrdu o vakcinaciji moći da dolaze bez ikakvih dopunskih ograničenja.

Geografski položaj i mora koja je okružuju čine Grčku značajnim geopolitičkim faktorom, a deset luka koje su u vlasništvu države primamljiv su kolač za ostali deo sveta. Kompanije iz SAD, Rusije, Kine, Izraela, Italije, Nemačke već pretenduju ili bar planiraju da se domognu luke Solun, Kavale i Volosa nedaleko od severne prestonice, Aleksandrupolisa na severoistoku Egeja, Lavrija nedaleko od Atine, luka na Kritu, Igumenice na Jonskom moru, Patre na Peloponezu... U privatizaciju svojih luka Grčka je ušla 2009, a zatim, u godinama krize i memoranduma koji su je obavezivali da što pre sprovede privatizaciju, počelo je i rasprodavanje luka i grčevito traganje za investitorima koji će uz to obnoviti razrušenu ili nepostojeću infrastrukturu. Tako su nemačke firme preuzele sve domaće aerodrome, Kinezi žele da grade luku za kruzere u Pireju... Da bi se zaštitila, grčka država je uvela dva sredstva kontrole u svim privatizovanim lukama i onima koje su na putu da to postanu. Ustupa ih na određeno vreme i traži veliko investiciono ulaganje kako bi se povećala ekonomska korist i osigurala ozbiljnost investitora. U većini ugovora država ima manjinsko učešće i sporazum sa drugim akcionarima koji ograničavaju mogućnost da investitor samostalno odlučuje o važnim poslovnim transakcijama.

U Solunu većinu akcijskog kapitala – 67 odsto – sada kontroliše kontroverzni ruski biznismen Ivan Savidov, kome je, kako piše konzervativni atinski list „Katimerini”, nedavno svoj udeo prodao nemački investitor kapitala DIEP. Međutim, već odavno su na nju „oko bacili” i Amerikanci, koji nisu zadovoljni ovakvim razvojem situacije. Naime, dve američke kompanije, kao i luka Solun sa novim rusko-grčkim suvlasnikom Savidisom, pretenduju i na pozicije na severu Egeja – na luku Aleksandrupolis i pristanište „Filip Drugi” u Kavali. Preko američkih privatnih kompanija, ali i novcem državne Finansijske korporacije SAD za međunarodni razvoj, SAD pretenduju da po svaku cenu zakupe luke Aleksandrupolis, Kavalu i Volos. Aleksandrupolis je američkoj strani, koja već ima svoju vojnu bazu u Sudi na Kritu, vrlo zanimljiv i ima geopolitički značaj kad je reč o borbi sa Rusijom za energetsku prevlast u tom regionu. Amerikanci žele da tu bude njihova vojna avio-baza i da investiraju u izgradnju plutajućih terminala za tečni prirodni gas.