Poslaćemo šaltere u istoriju

Ljudi, pa ovo radi – ovako ili slično, reagovao je dobar deo od gotovo 600.000 građana Srbije, koji su u proteklih mesec dana dobili mejl ili poruku na telefonu s potpisom „vaša E-uprava”.

„Elektronski sistem organizovanja vakcinacije protiv kovida 19 vrhunac je našeg dosadašnjeg rada. Ujedno, to je i zbir iskustava koje smo stekli u procesu digitalizacije, naročito tokom pandemije”, kaže dr Mihailo Jovanović, direktor vladine Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, kojom rukovodi od njenog osnivanja 2017. godine.

Pandemija je ubrzala ostvarenje mnogih projekata kancelarije, poput elektronskog prijavljivanja dece u vrtiće, digitalne probe male mature i onlajn prijavljivanja poreza. Tokom minule kovidne godine koje su stavke dodate ovom popisu?

Usredsredili smo se na usluge u skladu sa situacijom. Jedan od prvih sistema koje smo razvili postavljen je na sajtu donirajplazmu.gov.rs. Svi koji su posle preležane korone imali antitela mogli su da se prijave, a mi smo ih informatički pratili, od davanja krvi do isporuke plazme u bolnice gde je korišćena za lečenje. Drugo, omogućili smo građanima koji se registruju na portalu E-uprave da mejlom dobiju rezultate PCR testa. Time smo rasteretili domove zdravlja i kovid ambulante. Sledeći korak bilo je onlajn zakazivanje PCR testa na lični zahtev.

Čini se da je sistem na kome počiva masovna imunizacija složeniji od svega što ste nabrojali?

Procedure elektronskog prijavljivanja i pozivanja bile su već uigrane kroz praksu. Novina je praćenje svake bočice vakcine, od sletanja na aerodrom, preko centralnog i regionalnih magacina do domova zdravlja i ambulanti. U svakom trenutku smo znali gde se koja doza nalazi. A to je od presudne važnosti jer se, na primer, „Fajzerova” vakcina, kada izađe iz hladnjaka na „Torlaku”, gde se čuva na minus 70 stepeni, mora ubrizgati u roku od pet dana. „Sputnjik ve” se skladišti na minus 20 stepeni i rok upotrebe nakon izlaska iz spremišta je samo dva sata. Bez efikasnog informacionog sistema, tako složena logistička operacija ne bi bila moguća. Ujedno, masovna vakcinacija je i najefektnija i svima očigledna demonstracija dobrobiti koje donosi digitalizacija državne uprave, u ovom slučaju, njenog zdravstvenog segmenta.

I drugi delovi javne uprave su se u uslovima „nove realnosti” neočekivano brzo prestrojili na digitalni kolosek?

U situaciji kada je neposredni fizički kontakt prestao da bude opcija, i najveće birokrate u administraciji su shvatile da digitalizacija nema alternativu. Sticajem neželjenih okolnosti, prešli smo granicu posle koje nema nazad. I građani i javna uprava su prevazišli početne sumnjičavosti. Čini mi se da sada i jedni i drugi jedva čekaju koje će nove usluge biti dostupne. To je izuzetno važno, jer bez entuzijazma u primeni, nijedan sistem, ma koliko savršen, neće raditi sam od sebe.

Utisak je da Ministarstvo unutrašnjih poslova prednjači u razvoju elektronske uprave?

Istina je, MUP je jedna od udarnih igala razvoja E-uprave. Naša kancelarija ima fantastičnu saradnju s njihovim IT sektorom. Tokom vanrednog stanja, zajednički smo napravili sistem za prijavu i raspoređivanje volontera. Takođe, podignuti su i lokalni kol centri, koji su bili na usluzi građanima u vreme ograničenja kretanja. Prošle nedelje, pokrenuta je elektronska usluga izdavanja i zamene vozačkih dozvola, bez odlaska u policijsku stanicu. I ne samo to – građanima će vozačke isprave stizati na kućnu adresu. A od 1. marta lansiramo radikalno drugačiji način plaćanja. Više neće morati da se na šaltere policijskih uprava donose priznanice već će uplate biti elektronski evidentirane u MUP-u.

Koliko je daleko dan kada će građani biti „na klik” s celokupnom državnom upravom?

Cilj nam je da u naredne tri godine ustrojimo elektronsku upravu koja će omogućiti da se kompletna komunikacija građana sa državom odvija preko interneta, pomoću računara i mobilnih telefona. Želimo da šaltere pošaljemo u istoriju. A za to su osim E-uprave, potrebni i „e-građani”. Da bi se postalo e-građanin, dovoljno je da se otvori nalog na portalu E-uprave. Ta jedna prijava je viza za pristup i drugim portalima javne uprave, od poreske službe do e-dnevnika, gde će roditelji u svakom trenutku moći da vide školske ocene svoje dece. Trenutno, Srbija ima blizu 400.000 e-građana. Od kada je počelo vakcinisanje, u proseku se taj broj svakog dana uvećava za 600.

Noseći stubovi moderne elektronske uprave su registar građana i adresni registar. Da li su oni u e-Srbiji dovoljno čvrsti?

Pre četiri godine, u vreme kad je bila ministar državne uprave i lokalne samouprave, Ana Brnabić je konstatovala da Srbija praktično nema ni adresni ni registar građana. Zato je uspostavljanje centralnog registra stanovništva bio korak od sedam milja. Prvi put podaci građana iz 13 različitih baza podataka stavljeni su na jedno mesto, u Državni data centar. Registru građana će od narednog meseca moći da pristupaju i državni organi koji će po službenoj dužnosti ažurirati podatke. Na primer, kada se devojka uda i promeni prezime, ne mora da ide od šaltera do šaltera i to prijavljuje već će kroz bazu podataka prezime biti automatski svuda izmenjeno. Isto važi i za promenu prebivališta. Od proleća, građani neće kao do sada od šaltera do šaltera prikupljati potvrde i uverenja već će to za njih obavljati državne institucije u međusobnoj komunikaciji, odnosno dokumentaciju će povlačiti iz centralne baze podataka. Takođe, upravo je u skupštinskoj proceduri predlog zakona o socijalnoj karti, koja će se 80 odsto temeljiti na podacima iz centralnog registra stanovništva. Tako ćemo imati uvid kome je potrebna socijalna potpora, a moći će i da se prate promene materijalnog statusa i da se na osnovu toga reaguje.

Što se tiče adresnog registra, znate li da je do pre tri godine tri miliona građana živelo u ulicama koje ili nisu imale ime ili nisu imale kućne brojeve. U međuvremenu su lokalne samouprave daleko odmakle u davanju naziva ulicama i dodeli brojeva, očekujem da taj posao bude završen u narednih godinu, dve.

U Kragujevcu je krajem prošle godine u rad pušten Državni data centar, koji će biti pet puta veći od onog u Beogradu. Šta će sve biti čuvano u toj najmodernijoj bazi podataka u ovom delu Evrope?

Žao mi je što je taj značajan događaj ostao u senci kovid krize. A sve u vezi s tim trezorom podataka je zanimljivo, počev od kriterijuma za izbor lokacije. To mesto je moralo da bude nedaleko od autoputa, da je u blizini univerzitet koji će obezbeđivati kadrove, da se nalazi na području gde poslednjih sto godina nije bilo poplava i jačih zemljotresa, da u okolini nema ni vojne industrije, ni hemijskih postrojenja, čak ni benzinskih stanica. Uslov je bio i da iznad tog mesta nema koridora komercijalnih letova. Jedva smo našli takvu parcelu, površine četiri hektara. Za sada je izgrađena jedna zgrada Državnog data centra, u njoj će u elektronskoj formi biti čuvani podaci državnih organa i lokalnih samouprava. Drugi objekat koji se gradi biće namenjen skladištenju podataka MUP-a, Vojske Srbije i Bezbednosno-informativne agencije. Osim najviših standarda u zaštiti podataka, obezbeđena je i energetska sigurnost. Napajanje strujom se obavlja s dve strane, čak i kada bi oba ta izvora istovremeno otkazala, postoje agregati koja omogućavaju neprekidan rad 96 sati, bez dosipanja goriva.

Ima li kompanija zainteresovanih za usluge kragujevačkog data centra?

Već imamo desetak potpisanih ugovora, na pet, deset, čak i 15 godina, u rasponu od američkog IBM-a do kineskog „Huaveja”. Nema bolje potvrde poverenja u državu Srbiju i njene stručnjake od toga što takvi giganti koriste naše resurse za čuvanje svojih poslovnih podataka.

Koliki deo „skladišnih kapaciteta” u Kragujevcu je namenjen komercijalnim korisnicima i koliki prihod to donosi našoj državi?

Procenti nisu kruto određeni, otprilike, jedna četvrtina. Prihodi su značajni, zbog toga je i osnovana kompanija „Data klaud tehnolodži”, u stoprocentnom vlasništvu države, koja će se upravo baviti tim finansijskim delom.

Hoće li mogućnost skladištenja državnih podataka biti ponuđena i drugim zemljama?

Nama to jeste cilj, u tome očekujemo pomoć premijerke i predsednika Srbije. O toj temi smo razgovarali sa zvaničnicima Severne Makedonije i Republike Srpske, s kojima imamo i ugovore o transferu znanja i iskustava u vezi sa digitalizacijom. Pošto oni ovakav data centar nemaju, očekujemo da će razmisliti da barem kopije podataka, takozvani bekap, pohrane u Kragujevcu. Ima takvih primera: Estonija bekap svojih državnih podataka čuva u Luksemburgu.

Naša zemlja je zainteresovana i da izvozi znanja i iskustva u ovoj oblasti, kroz program nazvan „Srbija digitalizuje”. Da li su motivi komercijalni ili altruistički?

Rekao bih da se radi o mehanizmu spoljne politike. Vlada Srbije odlučuje kojim zemljama će i pod kojim uslovima preneti to znanje. Države za koje vlada proceni da su prema nama prijateljski nastrojene, imaće našu svestranu pomoć u digitalizaciji. To je univerzalni princip u međunarodnim odnosima. I Srbija od prijateljskih zemalja dobija znanja koja drugi ne mogu ni da kupe.