Neka se spremi Gruzija

Nestabilna Gruzija, u kojoj se lome interesi Zapada i Rusije, poslednjih dana pokušava da se izbori s javnim pozivima na nemire. A njih upućuje niko drugi do njen bivši predsednik, a sada ukrajinski visoki službenik Mihail Sakašvili, koji upravlja opozicionom gruzijskom strankom Ujedinjeni nacionalni pokret. Njegove pristalice nedavno su održale marš u Tbilisiju kršeći policijski čas uveden zbog pandemije i sada plaćaju kazne od 600 dolara.

Zbog čestih izjava bivšeg predsednika, koji je u Tbilisiju u odsustvu osuđen na zatvorske kazne od šest i tri godina zbog zloupotrebe predsedničkog položaja (od 2004. do 2013) i pokušaja prikrivanja dokaza o ubistvu jednog bankara iz Gruzije – odnosi između Gruzije i Ukrajine su poslednjih godina pogoršani. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u maju prošle godine imenovao Sakašvilija za predsednika ukrajinskog Izvršnog komiteta za reforme, što je u rangu savetnika predsednika koji se bavi ekonomijom. Kad je Sakašvili najavio da će ga Zelenski imenovati na dužnost zamenika premijera zaduženog za reforme, kako bi nadgledao pregovore s MMF-om – niko mu nije verovao, pošto je svojim nesvakidašnjim potezima stekao reputaciju neuravnoteženog čoveka.

Imenovanje za zamenika premijera je propalo pošto su brojni članovi vladajuće stranke bili protiv, ali je Sakašvili ipak dobio mesto savetnika za reforme. Zelenski je tada obrazložio njegovo imenovanje uverenjem da će Sakašvili dati novi impuls savetu za reforme i pomoći u važnim promenama u Ukrajini. Sakašvili je, za sada, samo uspeo da pokvari odnose između Ukrajine i Gruzije. On je i ranije, u vreme Petra Porošenka, imao značajnu funkciju u Ukrajini: bio je predsednik oblasti Odesa, ali se i obavljanje te dužnosti završilo neslavno. Prilikom pokušaja hapšenja u Kijevu 2017, lider Pokreta novih snaga Sakašvili pobegao je na krov. Optužen je za finansiranje antivladinih „šatorskih protesta”. Na kraju je pobegao. Ukrajinsko državljanstvo mu je oduzeto, a vraćeno je čim je Zelenski preuzeo predsedničku funkciju.

Ambasador Ukrajine u Tbilisiju Igor Dolgov u utorak je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova zbog Sakašvilijevog poziva na akcije neposlušnosti u svojoj domovini. I sam ukrajinski diplomata je priznao da takve izjave bivšeg državljanina i predsednika Gruzije ne pomažu razvoju poverenja između dve zemlje, ali ni samim Gruzinima. Sakašvili mu se odmah „odužio”: na „Fejsbuku” je napisao da je ambasador korumpiran i da radi protiv ukrajinskih interesa, kao i da će se on potruditi da tu priču dovede do kraja.

Zelenski se do sada nije oglasio povodom delovanja svog savetnika, iako je i poslanik vladajućeg Gruzijskog sna Irakli Zarkua javno pozvao ukrajinskog predsednika da obuzda Sakašvilija, koji iz Kijeva podbunjuje narod u svojoj zemlji. Protesti u Gruziji su gotovo svakodnevica. Antiruski protesti su počeli u junu 2019. godine, kada je na sastanku interparlamentarne skupštine pravoslavlja ruski poslanik Sergej Gavril seo na mesto predsedavajućeg. Tada su izbili i neredi, u kojima su povređene desetine policajaca i demonstranata koji su zahtevali ostavku vlade i promenu „proruskog kursa zemlje”.

U petak je gruzijsko tužilaštvo zatražilo od parlamenta da liši poslaničkog imuniteta poslanika i predsedavajućeg Sakašvilijevog Ujedinjenog nacionalnog pokreta Nikanora Meliju, koji je organizovao antiruske akcije u Tbilisiju u junu 2019. godine. Melija je odbio da plati kauciju u visini od 21.000 dolara da bi ostao na slobodi i javno je skinuo elektronsku nanogvicu koja mu je stavljena tokom istrage o napadu u parlamentu. Zbog organizovanja i učestvovanja u masovnom nasilju preti mu zatvorska kazna do devet godina.

Opozicija u Gruziji je na poslednjim protestima tražila od vlasti da napusti vođenje politike „da se ne naljuti Rusija”. Protesti opozicije podstaknuti su kaznom od dvanaest i po godina, koju je Vrhovni sud Južne Osetije izrekao jednom gruzijskom državljaninu koji je prošle godine uhvaćen zbog ilegalnog prelaska granice i pucanja na rusku vojsku. Vlada Gruzije, koju demonstranti optužuju zbog nespremnosti da se suprotstavi Moskvi, istovremeno je kritikovala Rusiju zbog ove presude, koja je doneta na delu teritorije koji nije pod njihovom upravom. Diplomatski odnosi između Gruzije i Rusije prekinuti su tokom rata 2008. godine, a vlada je pozvala međunarodne predstavnike da reaguju. Prošle subote ambasadori EU i SAD došli su kod premijera Giorgija Gakarija da podrže Tbilisi i traže hitno puštanje gruzijskog građanina na slobodu.

Tokom rata za Nagorno-Karabah mnogi analitičari su predvideli da će Gruzija biti sledeća država u kojoj bi moglo doći da ratnog sukoba. Rusija, koja nije priznala otcepljeni Karabah, priznala je Južnu Osetiju i Abhaziju, dve otcepljene republike s većinskim ruskim stanovništvom, u kojima se nalaze i njene vojne snage. Gruzija je uz pomoć turske donacije od 17,5 miliona dolara upravo započela modernizaciju vojnog aerodroma nedaleko od Tbilisija, onoga koji su Rusi bombardovali tokom rata 2008. godine. Upravo je Sakašvili izazvao i pokrenuo ovaj rat. Osam godina pre nego što su ga oštetili Rusi uništivši tri gruzijska aviona, Turska je već finansirala dovođenje aerodroma na standarde NATO-a. Te 2000. godine moderni aerodrom otvorio je – opet Sakašvili.