Značaj i obeležja Sretenjskog ustava

Ustav Kneževine Srbije donet i potvrđen na Sretenjskoj skupštini u Kragujevcu 15. februara 1935. godine je prvi demokratski ustav tadašnje Srbije, donet po ugledu na demokratske ustave u Evropi. Usvojio je načela Deklaracije o pravima čoveka i građanina, dokumenta koji je donet u Francuskoj kao tekovina Francuske revolucije od 14. jula 1789. godine.

Ovaj ustav je veliko pravničko delo našeg poznatog publiciste i diplomate Dimitrija Davidovića. Sadržao je četrnaest poglavlja i 142 člana, a građanima Srbije, pa i strancima pod određenim uslovima, bila su zagarantovana osnova ljudska prava kao što su pravo na život, na ljudsko dostojanstvo, na slobodu, „jer da niko u Srbiji ne može kažnjen biti, već po zakonu i po presudi nadležnog suda”. Svaki Srbin je gospodar svoga imanja, a svakom građaninu Srbije, uzimajući u obzir njegove sposobnosti, otvoren je put prem svim činovima.

Ustav je ustanovio i instituciju narodne skupštine koja, međutim, nije imala funkciju zakonodavne  vlasti, osim da određuje „svaki danak samo za jednu godinu”.

Podela vlasti po ovom ustavu regulisana je tako da zakonodavnu i izvršnu vlast obavljaju knez i državni savet sastavljen od šest ministara (pravosuđa, unutrašnjih dela, finansija, inostranih dela, vojnih dela i prosvete), sa predsednikom i glavnim sekretarom saveta. Svaki od ministara predlaže sovjetu (savetu) zakone i uredbe, koje ovaj organ pregleda i potom ih na svojim zasedanjima podnosi knezu na odobravanje. Knez je dužan da o predlogu saveta odluči u određenom roku, ali ima pravo da svaki zakon i uredbu ne odobri odmah, ali kad mu savet ove predloge dostavi i treći put uz nove i iscrpne dokaze, koji nisu na štetu naroda ili protiv samog ustava, onda ih knez odobrava.

Pravosuđe je u nadležnosti sudova, koji sude u tri stepena, u prvom stepenu okružni sudovi, u drugom (apelaciji) veki sudovi, a u trećem i poslednjem stepenu jedno odeljenje koje određuje državni savet.

Ovakav liberalno-demokratski ustav bio je na snazi samo 55 dana. Očito je da nije odgovarao velikim silama, Austriji, Turskoj i Rusiji, državama koje tada nisu imale svoje ustave. Svakako da je susednoj Austriji i Turskoj smetala vojna moć Kneževine Srbije kojom je rukovodilo ministarstvo vojnih dela. Ustav je smetao i samom knezu Milošu koji je sada svoju apsolutnu vlast morao da deli sa savetom.

Bez obzira na sve to, Sretenjski ustav bio je pravni okvir i temelj za razvoj ustavnosti i zakonitosti u formiranju Kneževine Srbije u pravnu i uređenu državnu zajednicu. Zato se u Srbije 15. februar i slavi kao Dan državnosti.

Branislav Matić,
sudija u penziji