Ćirilica i ostrašćeni nacionalisti

U dodatku „Kultura, umetnost nauka” od 6. februara 2020. godine, objavljen je tekst Branka Anđića „Rodoljupci na ćirilici”.

Moram da kažem da sam bila neprijatno iznenađena ovim prilogom. Ne zbog teme. Iznošenje mišljenja o (ne)upotrebi ćirilice je legitimna stvar. Ali, generalizacija neistomišljenika (rodoljupci i ostrašćeni nacionalisti), kako je urađeno u pomenutom prilogu, vređa neistomišljenike i ima za cilj vrlo ružnu zamenu teza.

Nismo svi mi koji smatramo da je u Srbiji ćirilica potisnuta na nedopustiv način ostrašćeni nacionalisti. I nije nam srcu prirastao „primitivni nacionalizam”. Ovakvim govorom se diskvalifikuje neistomišljenik koji mora da dokazuje da nije „rodoljubac” i „ostrašćeni nacionalista”.

Nije loše podsetiti se koje se pismo koristilo u Srbiji do 1918. godine, kakva je situacija bila između dva svetska rata, a kakva je danas. Ćirilica jeste potisnuta i to je činjenica koja se ne može braniti. Niko ne kaže da će srpski jezik nestati ako koristimo latinicu, ali će nestati ćirilica. Sigurna sam da to nikome nije cilj.

To što je u Srbiji zvanično pismo ćirilica i što se govori o njenoj ugroženosti, uprkos Ustavu ove zemlje, ne znači da građani i građanke Srbije ne čitaju knjige na drugim jezicima koji koriste latinicu. Samo žele da se knjige u Srbiji štampaju na ćirilici (+ na latinici), a ne kako je u tekstu navedeno na latinici (+ na ćirilici).

Ne znam odakle autoru teksta tvrdnja da je Slovencima i Makedoncima bio nametnut srpski kao zvanični jezik. Ni u jednom ustavu srpski jezik nije bio zvanični jezik (sigurna sam da je poznato da se nije ni zvao srpski jezik).

Kao neko ko je rođen i odrastao u Makedoniji, s punim pravom kažem da tvrdnja o nametnutom zvaničnom jeziku nije tačna. Takođe, putovala sam po nekadašnjoj Jugoslaviji i u Sloveniji mi se veoma često dešavalo da ljudi nisu znali srpski, a o ćirilici da ne govorimo.

Na kraju, neće biti da ljudi koji pišu latinicom umeju da sklope rečenice koje više zvuče srpski, od onih koji pišu ćirilicom. To što kod nas „igrači odmaraju”, „projekti se pilotiraju”, „kandidati apliciraju” je neka sasvim druga priča i nema nikakve veze sa (ne)upotrebom ćirilice.

Dragana Gnjatović,
Beograd