Rad­nič­ki univerzitet u ru­ka­ma pr­o­gra­me­ra

No­vi Sad – Bi­li su još stu­den­ti elek­tro­teh­ni­ke i ci­me­ri stu­dent­skog do­ma u No­vom Sa­du ka­da je u zgra­di Rad­nič­kog uni­ver­zi­te­ta iz­bio po­žar. Da­nas, dva­de­set i jed­nu go­di­nu ka­sni­je, Vla­dan Osto­jić i Sa­ša Po­po­vić, po­sta­li su no­vi vla­sni­ci ove gra­đe­vi­ne – ili ba­rem ono­ga što je od nje osta­lo po­sle po­ža­ra i ob­no­ve ko­ja ni­kad do kra­ja ni­je bi­la za­vr­še­na. 

Su­vla­sni­ci su no­vo­sad­ske kom­pa­ni­je „Ve­ga IT” ko­ja se ba­vi ra­ču­nar­skim pr­o­gra­mi­ra­njem, ali i ne­kret­ni­na­ma, unu­tar svog po­slov­nog si­ste­ma. 

Od gra­da No­vog Sa­da ku­pi­li su za oko 5,26 mi­li­o­na evra biv­ši obje­kat Rad­nič­kog, u Uli­ci Voj­vo­đan­skih bri­ga­da. Pr­o­dat je po po­čet­noj ce­ni na jav­nom nad­me­ta­nju kra­jem de­cem­bra pr­o­šle go­di­ne, a ju­če je sklo­pljen i ugo­vor o to­me sa gra­dom.

„Za­jed­no smo stu­di­ra­li elek­tro­teh­ni­ku u No­vom Sa­du i od­u­vek smo ma­šta­li da osnu­je­mo sop­stve­nu kom­pa­ni­ju. Uvek smo mi­sli­li da su nam po­treb­ni ne­ki stra­ni in­ve­sti­to­ri, ko­ji bi bi­li na­ši part­ne­ri, ali smo na kra­ju od­lu­či­li da osnu­je­mo kom­pa­ni­ju sa­mi”, ka­že pot­pi­snik ugo­vo­ra Vla­dan Osto­jić, di­rek­tor „Ve­ga IT”.

Na­kon za­vr­še­nog fa­kul­te­ta i pr­vih is­ku­sta­va u ra­du, kom­pa­ni­ju su for­mi­ra­li 2008. go­di­ne, po­sle po­vrat­ka Osto­ji­ća iz Ho­lan­di­je, gde je ži­veo ne­ko­li­ko go­di­na. Kod njih je sa­da za­po­sle­no, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, 270 lju­di, a po­sled­njih šest me­se­ci – oko se­dam­de­set.

Pr­o­šle go­di­ne do­bi­li su na­gra­du Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je – Naj­bo­lje iz Sr­bi­je, u obla­sti uslu­ga, a „Di­lojt” ih je pre­po­znao kao jed­nu od pet­sto naj­br­že ra­stu­ćih kom­pa­ni­ja u Evro­pi, pri tom su bi­li je­di­ni iz Sr­bi­je. 

Osto­jić na­vo­di da je bi­la eko­nom­ska kri­za ka­da su 2008. osni­va­li kom­pa­ni­ju, a da se isto de­ša­va i sa­da po­sle 13 go­di­na ka­da su od­lu­či­li da uđu u svo­ju do­sad naj­ve­ću in­ve­sti­ci­ju. 

„Na­kon 20 go­di­na smo mi ti ko­ji će­mo vra­ti­ti sjaj tom objek­tu. Ima­mo ve­li­ku od­go­vor­nost za­to što je zgra­da Rad­nič­kog uni­ver­zi­te­ta bi­la je­dan od sim­bo­la No­vog Sa­da. Že­li­mo da spo­ji­mo naš po­sao sa vr­hun­skim uslo­vi­ma za rad. Omo­gu­ći­će­mo svet­ske uslo­ve za rad na­šim ko­le­ga­ma. A i grad će bi­ti po­no­san na tu zgra­du”, na­gla­ša­va on. 

Za nje­no pr­o­jek­to­va­nje po­zva­li su če­ti­ri arhi­tek­ton­ska bi­roa i oče­ku­ju pr­va idej­na re­še­nja za oko me­sec i po. Još ne­ma­ju, ka­ko je na­veo, pre­ci­zan pre­mer ra­do­va, do­dat­nih ula­ga­nja po­treb­nih za ob­no­vu vi­še­sprat­ni­ce ko­ja je u for­mi be­ton­skog ske­le­ta, ali oče­ku­ju da će ulo­ži­ti još to­li­ko ko­li­ko su za nju pla­ti­li pri ku­po­vi­ni.

Grad će par­ter­no ure­di­ti oko­li­nu, a do­bi­je­nim nov­cem fi­nan­si­ra­će, ka­ko je to re­kao no­vo­sad­ski gra­do­na­čel­nik i pot­pi­snik ugo­vo­ra o pr­o­da­ji zgra­de Mi­loš Vu­če­vić, no­va ob­da­ni­šta, usta­no­ve u obla­sti kul­tu­re, spor­ta... 

Zgra­da ima 13 spra­to­va, pri­ze­mlje i po­drum. Na­la­zi se na par­ce­li od 850 kva­dra­ta i ima ko­ri­snu po­vr­ši­nu od 6.463,80 me­ta­ra kva­drat­nih.