Srbi na „liniji vatre"

Geostrateška odrednica Obaminog državnog sekretara Džona Kerija za neobuhvaćen evropski prostor prema Rusiji i Bliskom istoku „linija vatre”, iako izričito ne pominjana u vreme Trampa, bila je i ostala od prvorazrednog značaja za transatlantsku alijansu kao geostrateški cilj. Jačanjem globalnog rivalstva SAD sa jedne i Rusije i Kine sa druge strane sa povećanim intenzitetom u globalnim međunarodnim odnosima taj cilj uz Ukrajinu ulazi u prioritete za alijansu na evropskom prostoru. Od inauguracije 2015. sa „linije vatre”  su skinute Albanija, Crna Gora i S. Makedonija ulaskom u NATO; Jermenija se političkim previranjima 2019. i 2020. približila Zapadu; u Moldaviji je na poslednjim izborima prošle godine pobedila prozapadna struja sa tendencijom otvaranja pitanja Pridnjestrovlja; u toku su previranja u Gruziji sa ciljem otklona od Rusije i približavanja NATO-u.

Vidljivo je iz ovoga da su na „liniji vatre” preostali „nezavršeni poslovi” na zapadnom Balkanu: KiM i BiH. Još su dva dokumenta izbornog štaba sada već izabranog predsednika Bajdena na temu KiM i BiH jasno dala do znanja da će se tim pitanjima posvetiti puna pažnja na linijama politike demokrata još od devedesetih. Prvi razgovor  Bajden–Merkelova otklonio je svaku sumnju da će zapadni Balkan (ZB) ipak biti u vrhovima  interesa zapadne alijanse. Razne poruke sa zapada poslednjih dana, a naročito čestitke vrha SAD Beogradu za nacionalni praznik i Prištini za godišnjicu samoproglašene nezavisnosti, definitivno potvrđuju da je suština politike SAD o „međusobnom priznanju” na čvrstim nogama sa tendencijom da se to pitanje brzo i efikasno rešava u narednom periodu.  Poruke prema BiH iz SAD, preko odlazećeg visokog predstavnika Incka i novog Šmita jasne su u prilog dovođenja BiH u poziciju aktivnih evroatlantskih integracija uz odgovarajuće unutrašnje političke promene prilagođavanjem i izvornog Dejtona ako je neophodno.

Prema faktičkom stanju na terenu politička elita i privremene vlasti u Prištini bez obzira na političku opciju, nedvosmisleno su opredeljeni za članstvo u NATO. Isto važi i za entitet u BiH-federaciji. Dakle za puno zaokruženje ZB u zapadnu sferu interesa i suštinsko uključenje u evroatlantske integracije nedostaju „saglasnosti” Beograda i Banjaluke, praktično Srba. Beogradu se i oprašta otpor prema članstvu u NATO i načelno prihvata vojna neutralnost, ali otpor priznanju „Kosova” je za zapadnu alijansu neodrživ. Pod rezervom su i za zapadnu alijansu problematična strateška partnerstva Beograda sa Moskvom i Pekingom. U slučaju Banjaluke otpor centralizaciji BiH na evroatlantskoj poziciji za zapadnu alijansu je, takođe, neprihvatljiv.

Nastup nove administracije SAD i zapadne alijanse sa njom na čelu ukazuje na  odlučnost da se „nezavršeni poslovi” pomoću evroatlantske dinamike i mehanizma NATO okončaju i time  „linija vatre” odstrani kao smetnja punom, efikasnom i direktnom obuzdavanju Rusije i kontroli i suzbijanju prodora Kine na evropski prostor. Napred pomenute čestitke i razne poruke to već uverljivo potvrđuju, a KiM i BiH evidentno postaju deo geopolitičkog dnevnog reda zapadne alijanse za kraći i srednji rok sa ciljem da se reše po ranije zacrtanom geostrateškom obrascu i cilju. To diktira već akutni rivalitet zapadne alijanse sa Rusijom i Kinom na evropskom prostoru koji dobija strateški značaj i za jačanje sopstvene transatlantske kohezije i obezbeđivanje dodatnih argumenata za uticaje sa globalnim značenjem. Otuda izvesno sledi pojačana dinamika političkog, diplomatskog, hibridnog i sl. angažovanja u našem preostalom delu „linije vatre”. Međutim otvaraju se istovremeno i dosta ubrzano ozbiljni izazovi i dileme oko daljeg funkcionisanja novog multipolarnog svetskog poretka, redefinisanja snaga, modela i formata funkcionisanja u njemu, što se u nekoj meri prelama i preko ovih prostora i ima uticaja na rasplet sa „linijom vatre”. Što se nas tiče u svemu ovome neizbežno ulazimo u period najozbiljnijih izazova u novijoj istoriji za srpske državne i nacionalne interese. Kratko i čini mi se veoma jasno  preostaje odlučnost i postojanost u njihovoj odbrani bez alternative, a na izvornim principima i pravu na nacionalnu samobitnost.

Diplomata u penziji