Ime kao znak

Završi se Evropski šampionat u fudbalu, pa prestade i„Jodlovanje“. Uz komentarisanje događanja na stadionima u Austriji i Švajcarskoj, ovaj TV maraton, koji je predvodio Jovan Memedović, manje ili više posredno doticao se i domaćeg fudbala. Što je on tu gde jeste i kakav jeste – nije ni čudo. Kad igrači, treneri, bivši selektori u studiju govore komplikovano i visokoparno, celomudreno razrađujući strategiju i taktiku, objašnjavajući igrutako da jezapravo zapetljavaju – šta očekivati od njih na terenu?! Jalovost...No, možda kod nasima nade za prodor i uspehženskog fudbala. Gostovanjedve dame, jedne fudbalerke i jedne fudbalske sutkinje, predstavljalo je, po kontrastu gorepomenutom, pravo osveženje u vrelim julskim večerima.

Ime su ovom programu po svoj prilici dali sami autori, ali svakako uzsaglasnostdirektora RTS Aleksandra Tijanića.To je onaj isti rukovodilac nekadašnje BK televizije koji je, uz inovativni programski koncept, iznenadio javnost i neobičnimnaslovima. Bili su to:„Budilnik“, „Telefakt“, „Naslovi“, „Klopka“, „Lopta“, „Japi“, „Klot frket“...

I sada, na RTS-u, primećuje se, istina u blažoj formi, ta sklonost da se nazivima pomalo intrigira, pomalo šokira. U informativnom programu nalazi se, primera radi, zanimljiva kratka forma pod nazivom „Šta radite, bre“. S obzirom na to da je to ustvari samo izbor citata, pregled reči i dela sa naše javne, političke scene, pune svakojakih nepodopština,naziv sovakvimironičnim prizvukom sasvim odgovara sadržaju.

„Bekaovski“ model ogleda se na RTS-u i u imenima „Ključ“, „Upitnik“, „Trezor“, alise primio i drugde. Postalo je „in“ smišljati kratke, metaforične nazive, davati imena emisijama po sistemu asocijacija, dozvoliti sebi pokoju provokaciju, zagonetnost, princip „licentia poetica“. Tako na B 92 postoje „Dizanje“, „Poligraf“, „Buđelar“, na TV Avala „Kuluk“, „Etiketiranje“, „Milice“, na TV Enter „Moljac“, „Golisimo“, „Vitamin“, pa čak je i Hepi TV krstila jednu svoj emisiju „Smucalice“.

TV Pink nije sklon ovoj modi, ali i na njegovoj listi imanekonvencionalnih naziva, poput „Da pređemo na ti“. U sličnom stilu smišljeni su „Nije lako biti ja“ (TV Košava), „Pogodi ko dolazi na večeru“ (TV Enter), „Štiklom u vrata“ (B 92).

I dok je Dragan Bujošević jednom zasvagda dobro izabrao ime za svoje TV razgovore („Nije srpski ćutati“), Olja Bećković je svakih sedam dana pred izazovom da nađe efektna imena predlozima za „Utisak nedelje“. Taj izbor postaje ličanupravo po duhovitim, podsmešljivim, gorkohumornim nazivima koje autorkanudi publici. S obzirom na to da su joj, po profilu programa,najčešći gosti političari – za koje se unapred zna i šta će i kako će govoriti – sam izbor predloga za glasanjei njihovi originalninazivi neretko sui najiteresantniji i najprivlačniji deo emisije.

Nomen et omen. Ime kao znak...