Poimanje kulture - od Matića do Gotjea

Zbog interesovanja, produžen je rok za zatvaranje izložbe venčanica kreatora Žana Pola Gotjea do danas. Uprkos slatkastom nazivu „Ljubav je ljubav”, koji bi mogao da zavara, oni koji su izložbu posetili bili su gotovo ošinuti prizorom nestvarne lepote smele postavke osvetljene i prirodnom i veštačkom svetlošću.

Već sam taj total, belih lutki u belim, krem ili pastelnim odorama, kao zamrznuta scena u nekom avangardnom teatru, uzima dušu. Šetnjom od eksponata do eksponata, čitate legende tipa „Vesela udovica”, vidite ogrtač do poda kao od paperja, odelo za „gospodina Pravog”, džemper-haljinu ispletenu od pufnastog muslina, pa nezamislive kombinacije irske vune, tila, atlasa, kristala... Tu je i haljina korset, omaž Ejmi Vajnhaus koju je Gotje obožavao, pa tamo, u nekom ćošku, venčanica Nikol Kidman...

Da li je iko mogao da bude protiv ovih dela vrhunske primenjene umetnosti? Podelili se čak i kustosi ovog muzeja, nazivajući ovo banalizacijom. Nije mesto visokoj modi u muzeju? Kao da Metropoliten u Njujorku već deceniju unazad ne odaje počast Dioru i drugim genijima visoke mode. Kažu da je visoka moda suptilna arhitektura. I čuvena Zaha Hadid je vajala i zgrade, ali i odeću, dok je Koko Šanel duhovito primetila: „Moda je arhitektura, samo je u pitanju različita razmera.”

Milica Mađanović, jedan od kustosa koja se založila za izložbu, kaže, da su joj iz Tiket servisa rekli da je izložba oborila rekord svih kulturnih događaja, čak i onih –komercijalnih! Po proceni bilo je oko 15.000 posetilaca, ne računajući i goste, grupe mladih budućih dizajnera i kreatora...

Gotje je i pre nego što se Madona pojavila u već istorijskoj kreaciji korseta sa kupastim korpama za grudi, voleo da krši pravila i uspostavljene norme. Ovaj kreator rastao je u predgrađu Pariza, a kustoskinja Mađanović ga naziva „graditeljem ljudske svakodnevice” za koga je visoka moda laboratorija ideja. Od nje saznajemo i da su svi eksponati u privatnom vlasništvu, a na prigovor jedne posetiteljke da su neki i malo uprljani, odgovor je bio da su želeli da se sačuva njihova autentičnost, budući da su nošeni u tim svečanim prilikama.

Od Montreala do Beograda, izložba je prikazana u najvećim muzejima sveta. Posle jednogodišnje pauze, biće među najekskluzivnijim prezentacijama na svetskoj izložbi EXPO u Dubaiju, 2022. godine. Dakle, posle Beograda. A Ivana Vujić, upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je lično upoznala Gotjea, kada je prošle godine u Moskvi gledala jednu njegovu pozorišnu predstavu, ostala nam je dužna da ispuni obećanje da umetnik bude gost Beograda i nacionalnog teatra!

 I kakve veze ima pesnik Dušan Matić sa kreatorom Gotjeom? Davno, još u prošlom veku, prvih godina Bitefa, konzervativna pozorišna publika i kritika su osuli drvlje i kamenje na avangardno pozorište. Zadesila sam se pored pesnika Dušana Matića, tada već osamdesetogodišnjaka, ali duhom mlađeg i avangardnijeg od raznih „patrijarha” kulture. Taj pesnik reče tiho a kao grom jako: „Pa nemojte ljudi tako! Da nam nema Bitefa, kad biste videli kako se Senegalci smeju?!”

Gotje je među nama, još danas.