Sanke kao kočije

Vožnja sankama niz zaleđene ulice ili brda omiljena je dečja zimska zabava. Sa prvim snežnim pahuljama mališani sa neophodnim rekvizitima – drvenim, metalnim, ili najmodernijim, plastičnim sankama – žure na sankanje. Ova naprava bila je omiljena i generacijama najmlađih vekovima unazad. Doduše, pre četiri ili pet vekova korišćene su isključivo drvene sanke.

Pretpostavlja se da su prve sanke u krajevima koji su veći deo godine ili neprekidno okovani snegom i ledom nastale pre više hiljada godina. Veoma rano čovek je otkrio mogućnost da spajanjem nekoliko obrađenih dasaka i podmazivanjem donjeg dela saonica može da stvori ne samo dobru zabavu za mališane, već i idealno prevozno sredstvo koje se lako pokreće po zaleđenim površinama. Ipak, prošli su vekovi dok ljudi nisu počeli da u sanke uprežu životinje, kako bi uz njihovu pomoć mogli da prelaze stotine kilometara puta po zavejanom bespuću.

U skandinavskim zemljama, posebno u Norveškoj, sanke su kao prevozno sredstvo počele da se koriste pre više vekova. Prema nekim istorijskim podacima, krajem 18. veka u ovoj zemlji su konstruisane posebne sanke, znatno veće od onih namenjenih zabavi najmlađih u koje su bili upregnuti psi. U to vreme pravljena su dva tipa saonica – otvorene i one koje su imale zaštitnike sa strane (kariole). Ove sanke su na dnu bile ravne i cele su ležale na ledu ili snegu. Uz pomoć remenja u ove sanke su bili upregnuti psi, koji su bili znatno jevtiniji od konja, pa su se češće i koristili za vuču sanki. Takođe, psi su bili lakši od konja pa su se lakše kretali po snegu i manje tonuli u njega.

U 19. veku sanke sa upregnutim psima bile su česta pojava u Norveškoj i ostalim „ledenim” zemljama, a korišćene su ne samo za prebacivanje ljudi sa jednog na drugo udaljeno mesto, već i za prevoz neophodnih životnih namirnica do udaljenih mesta koja su veći deo godine, zbog snega, bila odsečena od ostalog dela sveta. U 19. veku pravljene su i ogromne sanke koje su izgledom podsećale na današnje mini-varijante, u koje su bili upregnuti konji. Slično kočijama, i ova prevozna sredstva su korišćena za vožnju putnika i hrane ka udaljenim mestima, do kojih je zbog snega moglo da se dođe jedino na ovaj način.

Razvoj tehnologije uticao je i na modernizaciju sanki.

Krajem prošlog i početkom ovog veka pojavile su se i motorne sanke, koje izgledom podsećaju na motor koji umesto na točkovima stoji na skijama. Pomoću ove moderne varijante sanki ljudi danas prelaze i stotine kilometara, a za razliku od onih koje su se nekada koristile, motorne sanke su znatno pokretljivije i mogu se voziti i po nepristupačnim terenima.