Pare veterana „iskorišćene na pravi način"

Kragujevac – Učesnici ratova od 1991. do 1999. morali su da plate taksu kako bi bili evidentirani u spisak onih kojima su, prema mišljenju organizacija koje okupljaju ratne veterana i invalide rata, zakinute vojničke dnevnice. Nakon protesta ratnih veterana iz Jablaničkog okruga, marta ove godine organizovano je evidentiranje i učesnika rata sa područja Šumadije.

Za nekoliko nedelja u Kragujevcu je popisano oko 10.000 pripadnika JNA i Vojske Jugoslavije, koji su se borili u Hrvatskoj i na Kosmetu u vreme NATO bombardovanja. Taksa je stajala 100 dinara po čoveku, što znači da je sakupljeno oko milion dinara, ali do danas nikom od upisanih država nije isplatila ni „žutu banku”.

– Mi smo obavili veliki posao, evidentirali sve zainteresovane, ali sa vladom nismo uspeli da se dogovorilo kome i koliko treba da bude isplaćeno. Politička situacija i izbori su sve dodatno usporili, a ni mi nismo bili jedinstveni i uporni kao borci iz Jablaničkog okruga. Od 10.000 ratnika, koliko smo upisali u Kragujevcu, na zakazani miting u Beogradu došlo je samo njih dvoje. Ne preostaje nam ništa drugo nego da sačekamo novu vladu – kaže za „Politiku” Radiša Milivojević, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije sa sedištem u Kragujevcu.

Prema njegovim rečima, sakupljena sredstva od taksa koje su uplaćivali učesnici ratova iz Šumadijskog okruga, ukupno oko milion dinara, iskorišćena su na pravi način. Milivojević, međutim, napominje da je evidentiranje u organizaciji nekih drugih udruženja bilo mnogostruko skuplje.

– Novac nije proćerdan, niti je bilo ko nešto stavio u svoj džep. Morali smo da isplatimo naše članove koji su obavljali upis, a svakog dana na tom poslu bilo je angažovano od 12 do 15 ljudi. Takođe, jedan broj dece poginulih boraca poslali smo na more o našem trošku. Ipak, moram da kažem da je u nekim beogradskim opštinama taksa bila mnogo veća. U Rakovici je, na primer, iznosila 500, a u Zemunu čak 1.800 dinara. Mi smo predložili da taksa ne bude viša od 100 dinara, ali se druga udruženja očigledno nisu složila sa tim – objašnjava Milivojević.

Više udruženja ratnih vojnih invalida i Pokret ratnih veterana, prema Milivojevićevoj proceni, okuplja oko 300.000 boraca kojima su zakinute vojničke dnevnice.

– Saradnja između udruženja nije na zavidnom nivou. Svako vuče na svoju stranu. Zbog toga nisu bili uspešni ni pregovori sa vladom, a novac su dobili samo najuporniji.

Milivojević podseća da su pravo na novčanu nadoknadu na ime neisplaćenih vojničkih dnevnica imali svi borci koji su učestvovali u ratu na prostoru Hrvatske do zvaničnog povlačenja JNA 17. maja 1992. godine, kao i oni koji su 1999. bili na Kosmetu. Bilo je različitih predloga, kaže naš sagovornik, ali napominje da je do sada samo mali broj učesnika rata imao vajde od evidentiranja.