Erdogan: EU je pala na ispitu humanosti

Razvijene države izbegavaju da se istinski angažuju u rešavanju izbegličke krize koja je poslednjih godina teško pogodila svet, pogotovo zemlje jugoistočne i južne Evrope, pošto beskućnici uglavnom stižu iz Avganistana, Iraka, Sirije, kao i severne Afrike. Oni traže „bolji život” na zapadu kontinenta, pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj, ali se na tom putu suočavaju s mnogim preprekama.

Na taj problem je ukazano na konferenciji o rešavanju migrantske krize, koja je održana u Izmiru. U Turskoj više ne znaju šta da rade s migrantima: u Anadoliji je privremeni smeštaj našla armija od skoro četiri miliona beskućnika, stiglih pretežno iz Sirije, koja je u rasulu posle dolaska „arapskog proleća”.

„Zemlje članice Evropske unije izbegavaju da se istinski angažuju u rešavanju tog problema. Čovečanstvo je palo na ispitu humanosti, ne samo u Mediteranu, nego i u Egeju i na reci Marici (na granici EU i Turske). Svet takođe nema informacije ko je oteo desetine hiljada nestale sirijske dece koja su tražila utočište u EU. Pojedine razvijene zemlje vode politiku dvostrukih standarda: na rečima su za rešavanje migrantske krize, a u praksi izbegavaju da daju doprinos ublažavanju tog problema”, rekao je predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Na konferenciji je iznet podatak da su u poslednje vreme slabije razvijene zemlje udomile 85 odsto izbeglica. Bogati prihvataju uglavnom one koji su im potrebni kao kvalifikovana radna snaga. U Ankari tvrde da su Grci s pogranične reke Marice u poslednje vreme na silu vratili 80.000 beskućnika koji su pokušali da se domognu EU. U tome im pomaže i pogranična služba Unije – Fronteks.

„Graničari često tuku izbeglice, oduzimaju im pasoše i novac i na silu ih vraćaju u Tursku”, tvrdi visoki funkcioner vladajuće partije Omer Čelik.

EU i Turska su u martu 2016. godine postigle sporazum o zajedničkom rešavanju izbegličke krize Ankara se obavezala da na svojoj teritoriji zaustavi migrante koji nemaju pravo na azil, a zauzvrat Brisel se obavezao da joj pomogne sa šest milijardi evra. Brisel ima druge kriterijume za svoje članice, optužuju u Ankari.

„EU je Grčkoj dosad dala tri milijarde evra, iako je primila svega 100.000 izbeglica. U isto vreme Turska je smestila četiri miliona beskućnika, a još nije dobila svu obećanu pomoć od šest milijardi”, tvrdi Erdogan.

Ankara je pre godinu dana zbog toga povukla radikalan potez: na trenutak je podigla rampe na svojim zapadnim granicama ka Grčkoj i Bugarskoj. Migranti su nagrnuli ka EU, ali su se suočili sa žestokim otporom, pogotovo na pograničnoj reci Marici, gde grčki vojnici, kako tvrde u Ankari, ponekad koriste i bojevu municiju da bi ih zaustavili. U Atini demantuju te optužbe.

U Atini kažu da Turska povremeno namerno propušta migrante koji su zaposeli više ostrva u istočnom Egeju. U poslednje vreme s tim problemom se suočava i Republika Kipar, u koji migranti stižu sa severa podeljenog ostrva, na kojem su Turci proglasili nepriznatu državu. U Nikoziji kažu da će taj problem pokrenuti na video-konferenciji ministara unutrašnjih i spoljnih poslova zemalja EU, koja se održava sredinom marta.

„Ankara ucenjuje Evropsku uniju izbeglicama, preteći da će otvoriti zapadne granice”, ističu u Briselu, u kojem tvrde da poštuju postignuti sporazum s Turskom. Posle međusobnih optužbi dogovoreno je da se preispita ranije postignuti ugovor o saradnji u rešavanju migrantske krize, koja, bez sumnje, pogađa i Tursku i Evropsku uniju. Ankara tvrdi da pomaže izbeglicama da se vrate u svoje domove u Siriji. To je dosad uradilo 420.000 migranata pošto je prethodno turska armija očistila pogranično područje na severu susedne zemlje od ekstremista Islamske države i kurdskih terorista.