Voker, Račak i laži

Vilijam Voker, američki general u penziji, čovek bez trunke morala, spreman da gazi preko leševa, plaćenik koji za šaku dolara režira naručena krvoprolića. Bogato nagrađen od šiptarskog lobija u SAD i kosmetskih Albanaca, ovih se dana ponovo narugao Srbima podsećajući na vreme kada ih je lažnim izjavama satanizovao, pripisujući im nepočinjene zločine nad kosmetskim Albancima.

Obraćajući se  sudu u Hagu gde bratiju sa Tačijem na čelu očekuje suđenje za počinjene ratne zločine, zahteva da se uspostavi tribunal za suđenje srpskim generalima i ministrima. On se, s tim u vezi, preporučuje za svedoka odbrane „nevinih Albanaca” sa Kosmeta, uz istovremenu spremnost za  svedočenje o „srpskim zločinstvima”. Sve to  podseća na dane kada je gnusnim lažima, kao čelnik misije verifikatora OEBS-a na Kosmetu, govorio o navodnim srpskim zločinima u selu Račak. Njegov posao verifikatora bio je, u stvari, deo prljavog scenarija Klintonove administracije kojim je trebalo opravdati planiranu agresiju NATO-a na Srbiju.

Zajedno sa svojim nalogodavcima, Vilijam Voker snosi jednu od najvećih odgovornosti za nedužne žrtve i razaranja porodičnih domova, škola, bolnica, mostova i mnogih drugih objekata. Prirodno je, stoga, što su njegove laži izazvale kod naših ljudi buru negodovanja i što slovi za jednog od glavnih krivaca za zločine koje je NATO počinio tokom tromesečne agresije.

Negodovanja protiv agresije i laži Vilijama Vokera izražavani su na razne načine. Pored demonstracija, peticija humanitarnih, političkih, društvenih i drugih organizacija i udruženja, oglašavali su se i pojedinci putem pisama i medija. Nažalost, u očima svetske javnosti Srbi su u zapadnim medijima i dalje predstavljani kao izvršioci mučkih zločina nad civilnim stanovništvom, mada je kasnije zvanično utvrđeno da su sve žrtve u selu Račak bili naoružani pripadnici terorističke OVK, usmrćeni tokom borbenih okršaja sa srpskom vojskom i pripadnicima policije.

Otkrivanjem statue Vilijama Vokera u selu Račak, prilikom njegove posete Kosmetu februara meseca 2019. godine, kosmetski Albanci, predvođeni Hašimom Tačijem, nastojali su da i na taj način podastru svetskoj javnosti neistine o zbivanjima u tom selu. Malo je u Srbiji, nažalost, podsećanja na reagovanja putem kojih se, kod nas i u svetu, demantuju laži o stvarnim zbivanjima koja utemeljeno razobličavaju neistine Vokera i propagandne kuhinje Bele kuće i Pentagona. Prilikom ponovnog dolaska Vilijama Vokera na Kosmet više se govorilo o podizanju spomenika beščašća u Račku nego o nekadašnjim stvarnim zbivanjima na tom prostoru.

Pridružujući se brojnim protestima i osudama protiv Vilijama Vokera, autor ovih redova mu je, neposredno posle „slučaja Račak”, uputio otvoreno pismo  na koje je izostao bilo kakav odgovor:

– Poštovani generale Voker, iako ni kao čovek ni kao vojnik ne zaslužujete nikakvo poštovanje, taj atribut uz Vaše ime stavljam isključivo iz uvažavanja čina koji sam u jugoslovenskoj, baš kao i Vi u američkoj vojsci, nosio punih četrdeset godina. Prilikom Vašeg dolaska u našu zemlju na čelu misije verifikatora OEBS, očekivao sam, kao i većina mojih sunarodnika, da ćete, kako bi trebalo da priliči bivšem vojniku i visokom oficiru, časno,  pošteno  i, iznad svega, objektivno obavljati dužnost zbog koje ste potegli put preko okeana. Ali Vi ste, to je danas kristalno jasno, došli  da biste se kao poslušnik i plaćenik stavili u službu politike razbijanja Srbije i satanizacije Srba kao naroda. Vi ne sudite dostojanstvom, savešću i čašću oficira, već programiranom odiozom prema zemlji i ljudima koje su neljudi, Vaši nalogodavci, stavili na sramni spisak za odstrel neposlušnih zemalja i naroda. A ti nalogodavci, Vi to vrlo dobro znate, pripadaju školi koja je u Koreji, Vijetnamu, Granadi, Salvadoru, Nikaragvi, Laosu, Kambodži, Bosni, Iraku, Libiji, a evo sada i Srbiji, pokušavala da ognjem i mačem, raketama i bombama, disciplinuje pojedine narode i „usreći” ih samo Vama shvatljivom i prihvatljivom demokratijom.

Sada kada je skinut veo sa „masakra” u selu Račak, Vi i dalje poslušnički, u skladu sa dobijenim zadatkom i plaćeničkim mentalitetom, bitišete u zemlji čije gostoprimstvo ničim ne zaslužujete…

 Na kraju gospodine Voker, nekoliko reči o prirodi i genetskom sklopu srpskog naroda, jer to za Vas, očigledno, predstavlja nedokučivu tajnu. Istorija je odavno zabeležila da se pretnjama i ultimatumima Srbima nikada nije mogla nametnuti volja tuđina. Svakome kome je stalo do uzajamnog iskrenog prijateljstva, svakoga ko je sa njima želeo da ravnopravno sarađuje, Srbi su dočekivali raširenih ruku – hlebom i solju. Prema tlačiteljima su se uvek odnosili na isti način: bespoštednom borbom za očuvanje pradedovskih ognjišta, nacionalnog identiteta i slobode koju cene iznad svega. Tako će, postupiti i u slučaju svake  eventualne agresije, bez obzira od koga i sa koje strane bude dolazila.”

Pukovnik u penziji