Sumrak očeva

ĆELIJSKA BIOLOGIJA
Da li ste se, možda, zapitali da jedan čovek (ili žena) može da bude i otac i majka s vlastitom spermom i laboratorijskim jajašcima, i obratno? Koliko su takvi potomci izloženi nepoželjnim naslednim (genetske) pretnjama?

Naučnik iz Velike Brutanje nedavno je objavio da je smislio način kako da napravi „žensku spermu”, što bi – kako se strahuje – prethodilo potpunom isključenju muškaraca iz razmnožavanja (reproduktivni lanac). Hoće li će očevi zauvek nestati?

Postupak podrazumeva da se od koštane srži žene zgotove spermatozoid i da se muškom rodu zauvek oduzme uloga u produženju ljudske vrste!
Još u aprilu prošle godine profesor Karim Najernija, koji predaje ćelijsku biologiju na Univerzitetu u Njukaslu, dospeo je na naslovne stranice naučnih časopisa kada je od matične ćelije odraslog muškarca načinio spermu. Sada je to isto izveo s matičnom ćelijom zametka žene. U ovo se upustio nastojeći da osmisli nove postupke lečenja neplodnosti.
Već je zatražio odobrenje za sprovođenje ogleda; ukoliko mu bude odobreno, započeće ih, verovatno, za nekoliko meseci. Kako piše poznati magazin za popularizaciju nauke „Nju sajentist”, od ženske koštane srži se može dobiti sperma dodavanjem nekih hemikalija i vitamina. Teorijski posmatrano, istopolni (lezbijski) parovi mogli bi da budu biološki roditelji svojem budućem detetu.

Počne li ova zamisao da se primenjuje, muškarci će sve manje pridonositi produženju vrste, a s vremenom ukupan broj početi da se smanjuje zato što u „ženskoj spermi” nema hromozoma „ipsilon” (Y), pa je tako nemoguće začeti muško potomstvo.

Dotični naučnik najavljuje da bi najprostiju „žensku spremu” mogao da isporuči za dve godine, a za zrelu koja oplođuje jajašce potrebna još jedna pride.

Robin Lovel-Badž iz Nacionalnog instituta za zdravstvena istraživanja u Londonu opominje da je stvaranje „ženske sperme”, najmanje, deceniju daleko od nas.
Širom sveta u toku je trka za sticanje potomaka, ni muškarci nisu ostali bez nade.
Greg Aharonijan iz SAD pokušava da patentira tehnološki zahvat kojim će se, pored „ženske sperme”, stvarati „muška jajašca”, nameravajući da pokaže da raznopolni (heteroseksulani) brakovi nisu nadmoćni samo zato što su usmereni na rađanje. Usput se poverio da voli da bude – smutljivac.
Istraživači iz Butantan instituta u Brazilu su, međutim, obznanili da su matične ćelije miša pretvorili i u spermu i u jajašaca! Sada izvode opite na ćelijama kože. Ukoliko poduhvat uspe, na pozornicu stupaju homoseksualci dajući parčense vlastite kože da se preobrati u jajašca. Kada se oplodi spermom muškarca s kojim žive, ubaciće se u matericu iznajmljene (lažne) majke.
Irina Kerkis, istraživač u ovoj ustanovi, smatra da je sve moguće, ali ovakav način oplodnje uzvitlaće brojne moralne nedoumice i nepoznanice.

Laboratorijski uzgajeni spermatozoidi i jajašca bude nadu kod mladih koji su ostali neplodni zbog ozračivanja u toku lečenja. Zato će predstojeća ispitivanja pružiti uvid u neplodnost, nedovoljno izučeni i shvaćenu pojavu koja pogađa svaki šesti bračni par. Malo ko se odvažio da prouči koliko gojaznost, pušenje i starost (pokušaj da se ima dete u poodmakoj dobi) utiču.

Mnogi naučnici, međutim, upozoravaju da rečeno istraživanje u začetku i da se izlečenje godinama udaljeno od bolnica. Podsećaju na bojazan da će bebe rođene iz veštačkih jajašca i spermatozoida patiti od teških zdravstvenih tegoba, kao pominjani miš iz Njukasla.

Američki bioetičar Debra Metjuz na sve izrečeno kratko uzvraća: „Ljudi žele decu i ne vole da im ma ko kaže da ih neće imati.”