Teškoće žena sa periferije

Novi Bečej – Apsurd je da je, prema podacima iz institucija u vreme epidemije, formalno došlo do smanjenja nasilja u porodici, a stvarno je nasilje bilo u porastu, jer se smanjila mogućnost njegovog prijavljivanja na zvaničnim mestima. Žene koje su najčešće izložene nasilju i u periodu ograničenja kretanja bile su još više izložene nasilnicima jer su i oni duže boravili kod kuće. Da se ne govori o tome da je zbog ograničenja kretanja marginalizovanim grupama, poput Roma, otežano prikupljanje sredstava za život. Recimo, kroz sakupljanje sekundarnih sirovina čime se oni najčešće bave.

Ovo je, pored ostalog pokazalo istraživanje koje je obuhvatilo 537 učesnica, a nazvano je „Uticaj kovid 19 pandemije na socioekonomski položaj žena iz marginalizovanih grupa u AP Vojvodini”, a koje je sprovodila „Multietnička feministička mreža pod liderstvom Romkinja u Vojvodini,” u periodu jun–avgust 2020. Virtuelni okrugli sto gde su analizirani rezultati istraživanja, održan je nedavno u Novom Bečeju, predsedavala je romska aktivistkinja Danica Jovanović, a učestvovala je i Svetlana Selaković, pomoćnica sekretara za demografiju i ravnopravnost polova APV. Kako se moglo čuti, u prvo i jedino istraživanje urađeno o ovoj temi u Srbiji obuhvatilo je pitanja kako su se tokom pandemije i vanrednog stanja snašle žene iz marginalizovanih grupa u nedostatku novca za sredstva za higijenu, zaštitu, hranu ili lekova, odnosno da li su mogle da daju podršku deci u školovanju u neadekvatnim uslovima i sa tehničkom neopremljenošću domaćinstava? Tako se moglo čuti da čak 78,6 odsto žena iz te populacije nigde ne radi. Informisanje o merama koje se primenjuju na lokalnom nivou ocenjeneo je kao neujednačeno, posebno u manjim jedinicama lokalne samouprave i selima. Upućivanje na informisanje na sajtovima, posebno za žene iz marginalizovanih grupa, nije bilo dovoljno jer im internet nije dostupan, nemaju računar ili ne umeju da ga koriste. Istraživanje je takođe pokazalo da je većina žena iz marginalizovanih grupa imala problem u korišćenju ekonomskih mera, jer se uglavnom oslanjaju na sticanje prihoda u okviru neformalnih ekonomija: nemaju lične karte i druga lična dokumenta, nemaju račune u bankama, nemaju status zaposlenih lica, rade neprijavljene, rade na selu kao pomažući članovi domaćinstva bez beneficija i slično.

U Udruženje Roma iz Novog Bečeja, ističu da se pokazalo da su mere tokom vanrednog stanja ograničile mogućnost ženama da prijave nasilje, zatraže pomoć, pobegnu iz doma i primene druge strategije samozaštite kojima se uobičajeno služe u akutnim situacijama nasilja, što pojačava njihov osećaj bespomoćnosti. Tome je u velikoj meri doprineo i strah žena da će biti kažnjene ako izlaskom iz doma prekrše zabranu kretanja. U posebno teškoj situaciju u pogledu mogućnosti prijavljivanja nasilja nalazile su se, a nalaze se i danas žene iz marginalizovanih i višestruko diskriminisanih grupa – žene sa invaliditetom, starije žene, žene na selu, Romkinje, samohrane majke...