Spektakularan rast BDP-a kada „Ciđin" otvori „Čukaru Peki"

„Ciđin Bor” je zahvaljujući rastu vrednosti bakra i investicijama prošle godine izbio na drugo mesto najvećih izvoznika Srbije sa 388,9 miliona dolara, a u 2019. bio je osmi. Rekordna cena bakra mogla bi da dovede borski rudnik u sam vrh liste srpskih izvoznika, ali i da doprinese rastu Bruto društvenog proizvoda

Autori biltena Makroekonomske analize i trendovi smatraju da poslovanje i ulaganja, ali i najviša cena bakra na svetskom tržištu u ovom veku od 9.000 dolara po toni mogu da dupliraju udeo „Ciđin Bor Koper” u BDP-u Srbije 2021. u odnosu na 2019. godinu. 

Ova kineska kompanija, prema njihovoj oceni, može da doprinese rastu BDP-a za više od 0,2 procenta, uz podsećanje da je 2019. taj doprinos bio 0,1 odsto.

Učešće „Ciđina” u BDP-u Srbije je oko 0,35 procenata. Osim toga nastavljeni su veliki investicioni projekti prošle godine u vrednosti 172,4 miliona evra a od toga se na domaće dobavljače odnosilo 124,9 miliona evra.

– Procena je da su investicioni projekti generisali 6,6 milijardi dinara (56,4 miliona evra) bruto dodate vrednosti u 2020. godini, što predstavlja 0,12 procenata BDP-a Srbije za 2019. godinu – navedeno je u najnovijem izdanju MAT-a.

Iako bez detaljnih finansijskih izveštaja kompanije, autori ocenjuju da je ta kompanija i u 2020. godini poslovala rentabilno, sa 5.482 radnika što je porast od 327 radnika. Prihodi od prodaje dostigli su 700 miliona dolara, što je za 34,4 procenata više nego 2019. godine.

Sagledavajući aktivnosti „Ciđin Bora” navode da je prošlogodišnjim otvaranjem rudnika „Novo Cerovo” smanjenja potreba za kupovinu bakronosnih sirovina, a u 2021. godini plan je otvaranje dokupunskog rudnika „Čukaru Peki”.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da se rast cene bakra na svetskim berzama povoljno odražava na „Ciđin Bor”, ali i na ostatak Srbije, jer je među našim najvećim izvoznicima. Nije to spektakularan doprinos rastu BDP-a, ali svako je bolje da proizvodnja raste i da prihodi rastu. Spektakularan rast BDP-a se, prema njegovim rečima, može očekivati kada „Ciđin” otvori „Čukaru Peki”.

 Naš sagovornik naglašava da je bakar berzanska roba, koja se istorijski kreće od 2.500 dolara do 11.800 dolara za tonu.

– Ne očekujem da će sadašnja vrednost dugo da traje. To se brzo menja. Treba takođe reći da „Ciđin” nije imao uvek dobit iako su cene prošle godine rasle jer su visoki troškovi eksploatacije bakra. Dakle, nije dovoljno samo posmatrati kretanje cena. To čak i nije toliko važno. Važnije je da li „Ciđin” pokriva troškove i u kojoj meri –ističe Savić.

On kaže da se nekada u Boru eksploatisala ruda koja je imala do sedam procenata bakra. Sada imamo ležišta koja su ispod jednog procenta. Jasno je da su troškovi proizvodnje sada mnogo veći nego kada je procenat bakra u rudi bio viši.

Zato se, prema njegovim rečima, Kinezi bore da što pre osvoje „Čukaru Peki”, jer je procent bakra mnogo veći u odnosu na postojeću rudu.

Tada će njihovi troškovi biti niži, ali će dobit biti veća. Mi smo u nekadašnjoj Jugoslaviji proizvodili od 120 do 140 hiljada tona i bili smo među najvećim svetskim proizvođačima bakra. Pre nego što su Kinezi preuzeli RTB Bor „spali” smo na oko 35.000 tona.