Živimo u vremenu potpune podele društva

Odluka da se odgovori na svakovrsne podele u srpskom društvu i predstavom „Deobe”, po delu Dobrice Ćosića, obeleži 80 godina početka ratnih sukoba na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije u Drugom svetskom ratu (od 1941. do 1945. godine), reklo bi se, više je nego logična i opravdana, kaže Spasoje Ž. Milovanović, upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, koje sutra obeležava 134 godinu postojanja.

Milovanović je, ujedno, potpisao dramatizaciju Ćosićevih „Deoba”, čija se niška premijera očekuje u martu. Predstava „Deobe”, u režiji Juga Radivojevića, nastala je u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada i Narodnim pozorištem iz Prištine, sa sedištem u Gračanici.

‒ Značaj koji ovaj događaj ima za modernu istoriju Srbije nemerljivo je velik. Uz to, ove godine se obeležava i 100 godina od rođenja Dobrice Ćosića, čoveka koji je, kako svojim književnim, tako i društvenim radom, bio jedna od najdominantnijih ličnosti našeg društva, više od šest decenija. Dramatizacija, služeći se romanom kao polaznom osnovom, preuzela je pokret mase u kojem iskakanje iskrica pojedinih sudbina postaju ikona i indeks društva, koje predstavlja i koje se obraća ovde i sada ‒ tvrdi Milovanović i dodaje:

‒ Svođenje višetomnog romana na trajanje pozorišne predstave, zahtevalo je odustajanje od čitavog niza likova i događaja i usredsređivanje priče na tragediju porodice Babović, kao prizme kroz koju se prelamaju istorijski događaji o sunovratu društva, porodice i pojedinca.

Živimo u vremenu, kaže naš sagovornik, potpune podele društva. Mislim, da ne postoji nijedan segment, nijedna tema oko koje se odmah ne napravi polarizacija, od onih političkih preko sportskih, vakcinaških, rodnih, sve do toga da li treba piti flaširanu ili neflaširanu vodu, jesti bajat ili svež hleb. Ono što svakog normalnog čoveka plaši, jeste spremnost da se u tim podelama poubijamo. Drugi svetski rat, kao istorijska tema „Deoba”, simbol je tih i takvih podela. Otuda je naša predstava i nada da te podele, ako ne izbrišemo, onda svedemo na razumnu meru.

Iza Narodnog pozorišta u Nišu je duga umetnička tradicija. Otuda ne čudi što vrlo ambiciozno planira svoj rad. Naravno, pod uslovom da ih ponovo ne zaustavi pandemija.

‒ Pored „Ane Karenjine” i „Lica”, čije su premijere bile u januaru i februaru i „Deoba”, čija se premijera očekuje u martu, Narodno pozorište trenutno priprema još dve premijere: „Gde smo ono stali”, po tekstu Marjana Todovića, u režiji Nenada Todorovića, kao i predstavu „Heroj nacije”, po tekstu Ivana Lalića. Do kraja sezone, naša kuća očekuje i nastavak koprodukcije na predstavi „Čudo Svetog Đorđa”, po tekstu Rusomira Bogdanovskog, u režiji Nikole Zavišića, „Barbelo”, po tekstu Biljane Srbljanović, u režiji Stevana Bodrože, odnosno Nušićevog „Pokojnika”, u režiji Željka Đukića ‒ otkriva Milovanović.

Kakvo je promišljanje Narodnog pozorišta u Nišu o aktuelnim okolnostima, kakvu repertoarsku politiku zagovara, na koje fenomene i sadržaje će staviti akcenat, Milovanović navodi:

‒ Čitava sezona 2020/2021 igra se pod sloganom postrevolucije. Svi ovi naslovi i ideološki estetski izazovi, koje odabrani reditelji sa sobom nose, pokušaj su Narodnog pozorišta da odgovori na izazove savremenog trenutka i problematizuje aktuelne društvene teme. Baš kao kada smo radili „Vlast i njenu opoziciju” ili „6. oktobar”, i ovi novi naslovi, koji će se naći na repertoaru, treba da podstaknu na kritičko razmišljanje u kom pravcu se naše društvo kreće posle svih nadanja i velikih naracija.

Borba sa nevidiljivim neprijateljem donela je novu „normalnost”. U kakvim uslovima radite svoje predstave?

‒ Kao i sva ostala pozorišta u Srbiji i čitavom svetu, naš svakodnevni rad se odvija uz poštovanje svih propisanih mera. Ono što jeste dobro, i na čemu smo beskrajno zahvalni, kako Vladi Republike Srbije i Kriznom štabu, tako i rukovodstvu grada Niša, Institutu za javno zdravlje i Domu zdravlja u Nišu, podrška je u borbi protiv kovida 19, kao i našoj publici koja se odaziva na svaki naš poziv. Nažalost, štagod da radimo, uvek imamo ogradu ,,pod uslovom da sve bude u redu”. Otkad traje pandemija, jednostavno nije moguće napraviti čvrste planove, pa čak ni mesečni repertoar ‒ konstatuje Milovanović.

„Teatar na raskršću” čeka septembar

Niški pozorišni festival ,,Teatar na raskršću” zbog pandemije nije održan prošle godine, nažalost, neće biti održan ni u ustaljenom terminu od 11. do 19. marta ove godine.

‒ Drugi ,,Teatar na raskršću”, planiran je od 6. do 13. septembra 2021. godine. Ono što nas očekuje tokom marta je konstituisanje novog saveta festivala i koselektora, nakon čega ćemo znati novi repertoar. Ono što je za sada ostalo nepromenenjeno od prethodne godine, jesu žiriji i saradnici festivala. Nadamo se da će treći festival biti održan u svom redovnom martovskom terminu ‒ kaže Milovanović.