Kadija te tuži, izvršitelj ti sudi

Ovih dana građani Kraljeva, a verovatno i drugih gradova u Srbiji, u svojim  poštanskim sandučićima našli su „publikaciju” – „Poštovani građani, vodite računa o svojim računima”. Na prvi pogled ništa neobično, svako svoje obaveze mora na vreme da izmiruje, samo upozorenje građanima da ne dovedu u neprijatnu situaciju, i tu nema nikakvih zamerki.

Međutim, detaljno čitanje pomenute publikacije ukazuje na određene nelogičnosti. Za one koji nisu izmirili svoje komunalne obaveze i sledi im naplata komunalnog duga: rešenje o izvršenju donosi javni izvršitelj, prigovor se podnosi javnom izvršitelju koji je doneo rešenje, prinudnu naplatu duga obavlja javni izvršitelj (blokadom na računu dužnika, oduzimanjem pokretnih stvari ili nepokretnosti), prodaju i određivanje cene pokretnih stvari i nepokretnosti takođe je u nadležnosti javnog izvršitelja.

Postoje i „olakšice” za one koji dobrovoljno i u roku od osam dana obave  uplatu „ukupnog iznosa glavnog duga i utvrđene kamate.. –. ostvaruju pravo na umanjenje naknade za izvršitelja za 50 odsto...” A šta je javni izvršitelj stvarno uradio donošenjem rešenja o izvršenju? Na podnesak, koji je dostavilo komunalno preduzeće, javni izvršitelj stavlja štambilj, rukom upisuje broj predmeta, iznos troškova i sve to parafira i onda to bude rešenje o izvršenju! Istovremeno je napomenuto da javni izvršitelj „nije ovlašćen da ispituje zakonitost i ispravnost” podneska. Narodski rečeno, javnog izvršitelja baš briga da li će nekoga, na pravdi boga, izbaciti niz stana a ulicu. U „publikaciji” nema ni reči o tome šta biva sa prigovorima, da li se svi predaju sudu ili javni izvršitelj procenjuje koji su osnovani a koji nisu.

Zar vas ovo ne podseća na srpsku izreku: „Kadija te tuži, kadija ti sudi!” iz vremena kada su Srbima vladali Turci i da smo, a doskora smo mislili da se to vreme više nikada neće povratiti. Pa onda nije čudno što narod, među sobom, priča: da zaplenjene nepokretnosti kupuje (ispod cene) javni izvršitelj, da javni izvršitelj te nepokretnosti preprodaje, da javni izvršitelj vozi džip sa zatamnjenim staklima.

Na samom kraju „publikacije” stoji sledeće: „Izrada ove publikacije omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) ...” Američki narod verovatno želi da istakne svoju humanu strana, pa je dao novac za štampanje, ali on u tome nema nikakvu odgovornost pošto je dalje navedeno: „Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost autora, Centra za evropske politike iz Beograda i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.” Citirane rečenice u meni bude asocijacije na tromesečno NATO bombardovanje Srbije 1999. godine. Američki narod i Vlada SAD dali su novac za bombe i bombardovanje ali oni nikako ne mogu biti odgovorni za rušenje civilnih objekata i ubijanje civila. Po toj logici, za žrtve su krivi konstruktori bombi zato što nisu napravili bombe koje će da razlikuju civile od vojnih objekata.

Petar Ž. Terzić,
Kraljevo