Za jednak rad – jednaka zarada

Unapređenje finansijskih podsticaja da bi se rad više isplatio, jedna je od važnih smernica Strategije zapošljavanja Evropske unije. U interesu svih učesnika na tržištu je da se poboljšaju uslovi za efikasno formiranje zarada. Poštovanje temeljnog načela „za jednak rad – jednaka zarada” važan je uslov za stabilnu i zdravu privredu.

U dokumentu koji je donet pre nešto više od tri godine, označen kao Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005–2010. godina, između ostalog, stoji da, budući da zarade uslovljavaju visinu tražnje i kapacitete tržišta, pravilnu distribuciju i stabilnost zaposlenosti, važno je omogućiti održavanje visokog, ali dugoročno održivog, nivoa rasta realnih zarada. Razlika između visine zarade i naknade za nezaposlene treba da bude dovoljno velika da svede oportunističko ponašanje nezaposlenih koji su korisnici naknade na što manju meru. Najzad, u kontekstu rešavanja problema viška zaposlenih potrebno je razviti specifične instrumente kojima bi se radnici koji imaju pravo na otpremninu podstakli da je koriste za samozapošljavanje ili obezbeđivanje novog zaposlenja.

Proces formiranja zarada, kako piše u ovom dokumentu koji se nalazi na sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, utiče na stepen fleksibilnosti tržišta rada, socijalne sigurnosti i stabilnosti privrede. Iskustvo pokazuje da veću fleksibilnost i efikasnost tržišta rada obezbeđuje formiranje osnovne minimalne zarade na nacionalnom nivou nego različitih nivoa u regionima sa različitim nivoom ekonomskog razvoja ili stopom nezaposlenosti. Pri tome uvek postoji mogućnost tržišnog utvrđivanja veće zarade u pojedinim granama, u zavisnosti od ekonomskih mogućnosti.

Da bi se ustanovile odgovarajuće mere u unapređenju finansijskih podsticaja zapošljavanju, potrebno je periodično (koristeći, između ostalog, i okvire akcionih planova zapošljavanja) analizirati postojeći sistem transfera nezaposlenima, poreski sistem i stimulativne mere, kao i sistem formiranja minimalne cene rada.

Kreiranje podsticaja i dodatnih mogućnosti za produktivnu upotrebu otpremnine, umesto podsticanja prekomerne lične potrošnje, za zaposlene koji gube posao tokom privatizacije i restrukturisanja, takođe je jedna od preporuka. Stoga, treba omogućiti jednokratnu isplatu čitavog iznosa otpremnine samo u cilju samozapošljavanja, odnosno udruživanja radi otpočinjanja zajedničkog biznisa.

Takođe, preporučuje se uvođenje vaučera koji bi omogućili prenošenje prava na otpremninu na poslodavca, pod uslovom da zaposli i zadrži trajno ili na odgovarajući minimalni period lice sa pravom na otpremninu.

Šta je zacrtano u ovom dokumentu a koliko se uspelo u prevladavanju nezaposlenosti, najbolje svedoči broj nezaposlenih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. To ne znači da se u periodu do 2010. neće ubrzati tempo zapošljavanja, uključujući dalji i brži rast i malog biznisa koji je u razvijenim zemljama okosnica velike privrede i izvor prihoda mnogobrojnih pojedinaca i porodica.

Ne može se zaobići ni činjenica da se dolaskom stranih investicija otvaraju i nove mogućnosti za povećanje obima zaposlenosti. Da bi se to postiglo neophodno je približavanje Srbije članstvu u Evropsku uniju, što se može postići sa novom vladom i proevropskim snagama koje teže boljem životu u Srbiji.

Priredila Snežana Prljević