Slučaj protiv Izraela pokazuje da je potrebna hitna reforma Haškog tribunala

Izraelska vlada istragu o navodnim ratnim zločinima na palestinskim teritorijama, koju je pokrenuo međunarodni krivični sud u Hagu (MKS), smatra ne samo skandaloznom odlukom i antisemitskim potezom, već i direktnim napadom na Izrael. Mihal Kotler Vans, poslanica Plavo-bele koalicije u Knesetu, za „Politiku” objašnjava da se istraga Haškog tribunala ne odnosi na Izrael, već da je u pitanju imperativ reforme MKS-a kako bi se osiguralo da podržava svoje temeljne principe i ispuni svoj mandat.

„Odluka tužioca podriva pravna mišljenja koja su stručnjaci za međunarodno pravo iz celog sveta i brojne vlade podneli prijateljima suda (Amicus curiae) ili uputili direktno tribunalu. Ova mišljenja jasno ukazuju, s obzirom na to da Izrael nije stranka Rimskog statuta i da Palestina nije država, da MKS nije nadležan da istražuje navodne zločine”, kaže ova pravnica, koja piše doktorat na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Po mišljenju Mihal Kotler Vans, odlukom da se otvori istraga osporavaju se temeljni principi ovog suda: „A to je da istraži i krivično goni počinioce najtežih zločina na svetu, kada države to ne žele ili nisu u stanju da učine same. Iskorišćavanje suda za sprovođenje političkih agendi potkopava mandat i predviđeni obim MKS-a. Ograničene resurse suda preusmerava na sistematsku kampanju delegitimizacije države Izrael – što je očigledno kršenje radne definicije Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) o antisemitizmu. Suprotno tome, primenom ovog dvostrukog standarda, navodni slučajevi zločina protiv čovečnosti u oblastima s jasnom jurisdikcijom, kao što je slučaj Venecuele, se ignorišu.

Iako Izrael nije osnivač MKS, zar ne mislite da bi pokrenuta istraga mogla da bude korak ka pravdi za žrtve na obe strane, zato što će se sud baviti i zločinima Hamasa?

Odluka tužioca o istrazi zanemaruje osnovni pravni princip komplementarnosti suda, koji ukazuje da je izraelski međunarodno poznati i poštovani pravosudni sistem odgovarajuće mesto za rešavanje navodnih zločina. Stoga je ova istraga zloupotreba ograničenih resursa izvan predviđenog delokruga tribunala, koja će osnažiti kulturu nekažnjavanja i podrivajući odgovornost prema žrtvama širom sveta.

Kao pravnik, kako ocenjujete to što vaše kolege u svetu, pozivajući se na Ženevsku konvenciju, smatraju da će Izraelu biti najteže da na sudu odbrani politiku naseljavanja oko 700.000 Jevreja u Istočnom Jerusalimu i na Zapadnoj obali?

Sedam zemalja i brojni renomirani stručnjaci za međunarodno pravo predali su prijateljima suda podneske u kojima se jasno navodi da MKS nije nadležan za „situaciju Palestine”. Dalje, pravni dokument između Palestinske uprave i Izraela je Sporazum iz Osla, koji zabranjuje jednostrane mere poput ove.

Da li očekujete da bi novi tužilac MKS, Britanac Karim Kan, koji stupa na dužnost u junu, mogao da zatvori istragu koju je otvorila njegova prethodnica Fatou Bensuda?

Nadam se da će se rukovodstvo Međunarodnog krivičnog suda angažovati na preporukama koje su priložene 30. septembra 2020. Reč je o „Nezavisnom ekspertskom pregledu Međunarodnog krivičnog suda i Rimskog statuta”, koji su potpisali ugledni stručnjaci iz više zemalja (Francuska, Argentina, Australija, Poljska, Velika Britanija, Tanzanija, Južna Afrika, Gambija i Brazil). Ove preporuke osiguravaju MKS-u da ispuni svoju odgovornost u zaštiti žrtava u slučajevima najstrašnijih kršenja ljudskih prava.

Ako se to ne dogodi, kako ćete od rizika mogućeg hapšenja zaštititi stotine izraelskih oficira koji su predmet istrage, među kojima je i lider vaše stranke Beni Ganc, koji je 2014. bio načelnik Generalštaba IDF?

Odgovornost je svih poverenika međunarodnog prava i ljudskih prava, uključujući države članice i države donatore, da se izjasne protiv politizacije i kršenja mandata MKS-a. Slučaj protiv Izraela ilustrativan je primer hitne potrebe za reformom Suda. Izveštaj „Nezavisni ekspertski pregled Međunarodnog krivičnog suda i sistema Rimskog statuta”, koji sam već pomenula, sadrži 384 preporuke u tom cilju.