Balada o poslednjem republikanskom predsedniku

Francuski glasači presudili su Sarkoziju pre nego mu je sud prošle sedmice odredio kaznu zatvora zbog optužbi za korupciju, čime je on verovatno zapečatio sudbinu republikancima, koji su sanjali o velikom povratku u sam vrh francuske politike koristeći baš njega kao keca u rukavu. Nikola Sarkozi dobio je tri godine, od kojih dve uslovne, a njegova stranka izgubila je verovatno i poslednju šansu da u trci za predsednika sledeće godine kandiduje zvučno ime.

Nadali su se da će iz ove pravne bitke izaći nevin, a njihov poslednji predsednik postao je prvi šef države zatvorski osuđenik još od 1945. godine, tačnije od kolaboracionističkog maršala i vođe Višijevske Francuske Filipa Petena. Nijedan predsednik Pete republike nije dobio zatvorsku kaznu, koja je pripala Sarkoziju jer je pokušao da podmiti sudiju u zamenu za informacije o istrazi vođenoj protiv njega u jednom od sudskih predmeta.

Bivši predsednik žaliće se verovatno Evropskom sudu za ljudska prava, ali to je proces koji će trajati bar godinu dana, što njegovu političku budućnost čini, blago rečeno, neizvesnom. Sarkozija godinama prate pravni problemi, ali do ove presude nikad nije proglašen krivim za neki prekršaj. Njegovi saveznici i prijatelji, uprkos svemu, želeli su da veruju da je on ipak najbolja nada konzervativnog tabora, koji je, zajedno sa socijalistima, Emanuel Makron poslao u istoriju. Bivši članovi njegove vlade govorili su do ove presude da je Sarkozi jedino zvučno ime za desnicu, iako se na domaću scenu iz Brisela vratio Mišel Barnije, za koga se šuška da će probati da „zauzme” Jelisejsku palatu.

Ipak, trijumf Makronove navodno „nove politike” nad francuskim etabliranim strankama desnice i levice predstavljao je zapravo reakciju građana zamorenih njihovom arogancijom, korupcijom i bavljenjem sobom.

Presuda Sarkoziju ujedno je presuda prošlosti, iz koje teško da mogu da se iščupaju tradicionalne partije, poput republikanske. Setimo se da je i poslednji njihov kandidat za predsednika Fransoa Fijon eliminisan iz izborne trke 2017. zbog nepotizma ili da je još jedan republikanac – Žak Širak – dobio uslovnu kaznu zbog zloupotrebe državnih fondova dok je bio gradonačelnik Pariza. Ni četiri godine nakon poslednjeg poraza u ovoj partiji nisu uspeli da se saberu i još traže osobu koja će ih predvoditi, a da ne bude daleko iza desničarke Marin le Pen i aktuelnog predsednika Makrona.

Iako se Sarkozi zvanično povukao iz politike nakon što je 2012. izgubio od Fransoa Olanda, a 2017. nije uspeo ni da se vrati na pozornicu, iza kulisa je ipak ostao ključni posrednik. U slobodno vreme bi pisao knjige i povremeno davao intervjue, ali je i dalje imao bitnu rolu. Ipak je, nesporno, reč o poslednjem predsedniku koji dolazi s desnog spektra i talentovanom političaru. Rekao je da je završio s politikom, ali to mnogi kažu, potajno želeći da ih neko pozove da se vrate.

Do sledećih suđenja s kojima se mora suočiti, poput onog o finansiranju kampanje novcem Muamera Gadafija, ostalo mu je malo vremena. Nakon što je Fijon eliminisan u poslednjoj izbornoj utrci zbog nepotizma, kakve su šanse da desnica sada podrži Sarkozija? Presuda i tekući sudski sporovi čvrsto ga vežu za prošlost i prethodne poraze u času kad njegova stranka pokušava da se izdigne iz pepela. Kako su tajno govorili pre izricanja kazne oni koji su ga javno podržavali – ako bude osuđen u procesu za koji tvrdi da je politički motivisan, o njegovom povratku više neće biti reči.

„Don Sarko” je ispao iz igre, ali ne i iz političkog pejzaža, stoga, kažu znalci, i dalje može igrati važnu ulogu u zakulisnim radnjama, pogotovo kad je reč o uspostavljanju saveza s Makronom, s kojim je navodno u dobrim odnosima. Malo je verovatno da će kralj skupocenih odela šivenih po meri odležati u zatvoru, jer izrečenu kaznu može odslužiti i u kućnom pritvoru, gde u svojoj „kuhinji” može da priprema francuske specijalitete.