Uspešna pravnica u ringu

Jelena Đurić je višestruka prvakinja Srbije u kik-boksu, dvostruka prvakinja Balkana, prvakinja bivše SCG, dvaput je osvajala bronzu na evropskom takmičenju, jednom na svetskom takmičenju, a na svetskom kupu pre tri godine zauzela je drugo mesto... Ovo su samo neke od titula ove naizgled krhke dvadesetšestogodišnje Zrenjaninke.

Kako ste se odlučili za kik-boks, šta Vas je privuklo ovom sportu?

Na ovo pitanje je teško dati konkretan odgovor, ali realno, oprobala sam se u mnogim drugim sportovima i na kraju se pronašla upravo u ovom koji mi omogućava da potrošim energiju na pravi način. To, naravno, nije jedina prednost kik-boksa. Zahvaljujući upravo ovom sportu izgradila sam samopouzdanje i očuvala sportski optimistički duh, koji mi pomaže da istrajem u mnogim stvarima za koje sam mislila da su neverovatne.

Priznaćete da je malo neuobičajeno da se žena bavi ovim jakim, reklo bi se „tipično muškim” sportom. Kako Vas okolina doživljava?

Osobe do kojih mi je stalo pružaju mi podršku i uverena sam da u suprotnom ne bih uspela da postignem ove rezultate. Ipak, i oni su na početku reagovali sa nevericom i pomalo rezervisano me podržavali u ovom „muškim” sportu u kome su povrede vrlo česte... Ali, oni koji me poznaju poštuju moje rezultate i ponekad ih čujem kako se hvale kada su sa mnom da su u „opasnom” društvu. Šalu na stranu, kik-boks jeste težak i grub sport, ali se zaista trudim da ne „zastranim”, u smislu da se ponašam i izgledam kao muškarac. Mnogi se iznenade kada me upoznaju i čuju kojim se sportom bavim. Budu potpuno zatečeni.

Da li ste se u ringu borili i protiv muškaraca?

Borbe između muškaraca i žena nisu dozvoljene, barem ne na regularnim takmičenjima. Međutim, meni su najčešći sparing partneri upravo muškarci i takav način rada mi odgovara. Devojke treniraju, ali najčešće zarad održavanja forme, manje se opredeljuju za ulazak u ring i pravu borbu.

Osvojili ste brojne medalje. Koji su Vaši sledeći ciljevi?

Zadovoljna sam rezultatima koje sam dosad postigla. Mnogo sam toga prošla i doživela, kako na državnim tako i međunarodnim takmičenjima. Treće mesto na prvenstvu sveta i čak dva puta na prvenstvu Evrope nije nimalo loš rezultat – u poređenju sa činjenicom da mnogi i ne dočekaju poziv u reprezentaciju. Naravno da i dalje postoje ambicije za osvajanjem najsjajnijih odličja na najjačim takmičenjima. Ipak, važno je napomenuti da nekad nije samo jaka volja preovlađujući faktor. Ove godine nisam nastupala na mečevima zbog bolesti, ali sam počela da stičem iskustvo kao sudija u kik-boksu. Član sam, između ostalog, i Disciplinske komisije Kik-boks saveza Srbije i predsednik Disciplinske komisije Kik-boks saveza Vojvodine.

Kako provodite slobodno vreme?

Trudim se da slobodno vreme provodim u druženju sa prijateljima, čitanju knjiga, putovanjima ili, jednostavno, u šetnji. Retko kad  sam u zatvorenom prostoru. Nastojim da, kada god mi se ukaže prilika, budem u društvu ili otputujem sa bliskim prijateljima. Na taj način se najbolje odmaram, to jest, „rehabilitujem” od svih obaveza i pritisaka kojima sam ponekad izložena.

Diplomirani ste pravnik. Imate li nameru da i u tom smeru gradite karijeru?

Diplomirala sam 2006. godine na Pravnom fakultetu i neposredno zatim upisala master studije na kojima mi je ostao još završni rad u oblasti preduzetništva i menadžmenta. Sebe nisam videla u nekoj advokatskoj kancelariji, već sam tražila nešto što će mi omogućiti da svoju kreativnost i energiju  iskoristim na pravi način. Naime, od avgusta 2007. godine radim u Regionalnoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća „Alma Mons” u Novom Sadu. Dosad sam stekla veliko i raznovrsno iskustvo ne samo u oblasti prava već i u mnogim drugim sferama koje će mi sigurno pomoći da jednog dana budem sposobna i kvalifikovana za svaku vrstu posla.

Da li smatrate da je ženama teže da uspeju nego muškarcima?

 S obzirom na to da se, kako bi neki rekli, bavim „muškim” sportom, zaista ne vidim razliku u postizanju uspeha. Ipak, moramo biti svesni da kik-boks kao sport nije afirmisan. Nad njim je još veo negativnih likova sa asfalta iz prošlosti. Međutim, kažu da sam ja ta koja uspeva da razbije predrasude o mnogim negativnim kontekstima koji se vezuju za kik-boks. Naravno, nisam usamljena u tome, postoje i drugi momci i devojke koji takođe zaslužuju pohvale, završavaju fakultete i žive normalan život.