Suđenje Flojdovom ubici više od običnog procesa

Posle slučaja „O-Džej Simpson”, nijedno suđenje u Americi nije izazvalo takvu medijsku pažnju kao suđenje koje je počelo pre nekoliko dana protiv belog policajca okrivljenog za smrt crnog stanovnika Mineapolisa.

Kad je Afroamerikanac Džordž Flojd (46) prošlog maja preminuo pod kolenom belog policajca Dereka Šovina (44), njegova tragedija je pokrenula talas rasnih nemira, pa je u izbornoj godini imala ogroman politički značaj, a u ovoj bi trebalo da dobije i sudski epilog. Čim se završi odabir porotnika, suđenje će biti prenošeno uživo, što podseća na proces protiv nekadašnje zvezde američkog fudbala, crnca O-Džej Simpsona, kome je takođe u televizijskom prenosu suđeno za ubistvo bivše supruge, belkinje.

U međuvremenu se porodica nastradalog nagodila sa gradom Mineapolisom da dobije odštetu od 27 miliona dolara. Zbog toga što je reč o krajnje osetljivom slučaju, sve u vezi s procesom izaziva pažnju, pa i biranje porotnika. Ovaj postupak trebalo bi da se završi do kraja meseca i tek tada treba očekivati da tužilaštvo i odbrana krenu da saslušavaju svedoke i iznose dokaze, prenosi Javni nacionalni radio.

Za svakog porotnika se utvrđuje da li ima predrasude i da li je već odlučio da je Šovin kriv. Vodiće se računa o rasnoj pripadnosti kandidata, kao i o tome koliko su pod uticajem medija i snimka koji je odmah procurio na društvene mreže, prikazujući da okrivljeni devet minuta kolenom pritiska Flojdov vrat. Jedno od pitanja za potencijalne delioce pravde je i da li podržavaju pokret „Životi crnaca su važni”, koji je organizovao proteste zbog policijske brutalnosti prema Afroamerikancima.

Demonstracije koje su se prošlog proleća i leta proširile Amerikom često su prerastale u nasilni obračun sa snagama reda, pri čemu su neki od demonstranata pljačkali prodavnice i podmetali požare u zgrade državnih organa. Vlasti su masovno pritvarale učesnike protesta i pozivale Nacionalnu gardu u pomoć, zbog čega su kritičari isticali da Los Anđeles i Portland liče na Faludžu. Bila je to još jedna predizborna jabuka razdora.

Glasači tadašnjeg predsednika Donalda Trampa zahtevali su da policija i garda uspostave red na ulicama. Birači demokratskog kandidata i sadašnjeg šefa Bele kuće Džoa Bajdena podržavali su proteste, tvrdeći da snage reda pribegavaju prekomernoj upotrebi sile nad osumnjičenima crne kože.

Šovin je okrivljen za ubistvo bez predumišljaja tokom Flojdovog hapšenja, a mogao bi da dobije do 40 godina zatvora. Policijska patrola je prošlog maja pokušavala da nenaoružanog Flojda liši slobode nakon što je primila dojavu da je Afroamerikanac probao da račun u prodavnici plati krivotvorenom novčanicom od dvadeset dolara. Tužilaštvo tvrdi da je Šovin odgovoran za ubistvo usled prekomerne upotrebe sile, jer je klečao na Flojdovom vratu iako je ovaj zapomagao da mu nije dobro. Za tužilaštvo je ključno što se Flojd u tim minutima nije opirao, a to se tumači kao da nije bilo razloga da se s njim tako nehumano postupa. Odbrana je i ranije isticala da treba uzeti u obzir ono što je prethodilo ovoj sceni – Flojd, daleko viši i teži od policajaca, opirao se hapšenju i odbijao da uđe u policijska kola, i tek posle toga je usledilo „savladavanje osumnjičenog”. Na ovoj strani tvrde da je nesrećni Afroamerikanac preminuo jer je bio pod dejstvom narkotika, kao i zbog toga što je patio od više hroničnih bolesti, prenosi „Ju-Es-Ej tudej”. Sva četvorica policajaca iz patrole odmah su otpuštena, ali je tužilaštvo kasnije podiglo optužnicu protiv Šovina, za koga se ispostavilo da je i ranije brutalno postupao sa hapšenicima.

Flojd nije prvi nenaoružani crnac koji je nastradao od ruke belog policajca, ali je njegova smrt izazvala najviše reakcija, jer je nastupila u izbornoj godini i za vreme Trampove vladavine, pa je krajnje ispolitizovana. Demokrate su policijsku brutalnost povezivale s Trampom, tvrdeći da je predsednik rasista. Dok su Demokratska stranka i Bajden podržavali pokret „Životi crnaca su važni”, Tramp je učesnike protesta nazivao „domaćim teroristima”, rasterujući demonstrante okupljene ispred Bele kuće uz pomoć dobro naoružanih federalnih snaga. Bila je to prilika da se mnogi pripadnici ove zajednice, inače nezainteresovani za izbore, ipak ubede da glasaju za Bajdena, koji je pobedio zahvaljujući glasovima manjina.

Protivnici ideje „Životi crnaca su važni” ističu da su demonstranti napadali sistem i državne organe, kao i da su pravdu tražili na ulici, iako je tužilaštvo radilo svoj posao i podiglo optužnicu protiv policajca. Pozivaju se i na zvanične podatke, koji pokazuju da policija ubija više belaca nego crnaca, ali policijsko usmrćivanje Amerikanaca evropskog porekla nikad ne privlači medijsku pažnju. Među aktivistima nema sumnje da je ova organizacija odigrala ključnu ulogu i izvršila pritisak da se sa Šovinom ne desi isto što i s drugim policajcima koji su prošli nekažnjeno za slične delikte.

Povlači se i paralela između najekstremnijih pripadnika ovog pokreta, koji su napravili nerede na ulicama, i najekstremnijih Trampovih pobornika, koji su upali u Kongres – i jedni i drugi se okreću protiv sistema i žele da uzmu pravdu u svoje ruke. Čak su i opisivani istim terminom – „domaći teroristi”, jer su i demokrate ovako nazvale demonstrante koji su 6. januara nagrnuli u Kapitol, protestujući protiv Bajdenove izborne pobede.

Ako Šovin bude oslobođen, jedan pol američkog javnog mnjenja učvrstiće stav da ceo sistem funkcioniše tako da održava belačke privilegije, a ako bude osuđen, na drugom polu će smatrati da su policajcu presudili ulica i mediji, kao i u slučaju O-Džej Simpsona, koji je proglašen nevinim takođe u vreme velikih rasnih nemira.