Prosečna starost članova SANU je 73 godine

Istorija SANU počinje 7. novembra 1841, kada je osnovano Društvo srpske slovesnosti (DSS). Društvo je suspendovano januara 1864, a njegov rad je nastavljen 29. juna iste godine osnivanjem Srpskog učenog društva (SUD). Članovi se nisu slagali sa njegovim osnovnim zadatkom – liberali su verovali da je prosvećivanje naroda njihov osnovni zadatak, dok su konzervativci proklamovali naučni rad. Budući da su razlike bile nepomirljive, osnovana je 1886.

Srpska kraljevska akademija (SKA), a SUD je postojao sve do 1892, kada se spojilo sa akademijom. SKA se sastojala od četiri stručne akademije – akademije umetnosti, akademije prirodnih nauka, akademije društvenih nauka i akademije filozofskih nauka. Posle Drugog svetskog rata zvaničan naziv akademije promenjen je u Srpska akademija nauka, a od 1960. godine u Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).

Podelu na stručne akademije zamenila je podela na odeljenja, kojih danas ima osam: Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Odeljenje tehničkih nauka, Odeljenje medicinskih nauka, Odeljenje jezika i književnosti, Odeljenje društvenih nauka, Odeljenje istorijskih nauka i Odeljenje umetnosti.

Delatnost SANU obavlja se u njenom sedištu u Beogradu, u ograncima SANU u Novom Sadu i Nišu, u jedinicama SANU van njenog sedišta (u Sremskim Karlovcima) i u Centru za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Kragujevcu. Organi upravljanja akademije su Skupština, Predsedništvo, Izvršni odbor i predsednik.

U istoriji dugoj 180 godina ukupan broj članova akademije (redovnih, dopisnih, počasnih, inostranih i članova van radnog sastava) iznosi 1.481, a od tog broja članica je bilo 47.

U ovom trenutku SANU ima 96 redovnih, 31 dopisnog i 11 članova van radnog sastava, od čega među redovnim ima 10 pripadnica lepšeg pola, među dopisnim četiri, a među onima van radnog sastava dva.

Kada je reč o pojedinačnim odeljenjima situacija je sledeća: Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke – 17 redovnih, pet dopisnih, jedan van radnog sastava; Odeljenje hemijskih i bioloških nauka – 14 redovnih, četiri dopisna, pet van radnog sastava; Odeljenje tehničkih nauka – devet redovnih, tri dopisna; Odeljenje medicinskih nauka – 20 redovnih, četiri dopisna, tri van radnog sastava; Odeljenje jezika i književnosti – 14 redovnih, četiri dopisna, jedan van radnog sastava; Odeljenje društvenih nauka – pet redovnih, dva dopisna; Odeljenje istorijskih nauka – devet redovnih, pet dopisnih, jedan van radnog sastava; Odeljenje umetnosti – osam redovnih, četiri dopisna.

Najmlađi akademik ima 49 godina, a najstariji 96.

Prosečna starost svih članova akademije je 73 godine, a jedna četvrtina članova je mlađa od 65 godina.

Od 2000. do 2018. organizovano je sedam izbornih turnusa, prosečno je po ciklusu primano 17 novih akademika (odnosno dopisnih članova). Tačnije, 2000, 2006. i 2012. po 13, 2015. i 2018. izabrano ih je po 14, 2009. taj broj je iznosio 20, a najviše je primljeno 2003 – 29.