Obračun dvojice Nikšićana

Izbori lokalni, bura regionalna.

Takav opis nabolje pristaje izborima za lokalne vlasti Nikšića koji su bili prvi ozbiljan test vlasti u Podgorici ali i prilika za oštro nadmetanje crnogorskih „suverenista” koji žele puno ostvarenje svog nacionalnog i verskog identiteta i prosrpski nastrojenih birača.

Dva bloka angažovala su sve svoje resurse.

Dominantno prosrpski Demokratski front (DF), najveći činilac nove vlasti u Crnoj Gori i pobednik prošlogodišnjih izbora na kojima je posle tri decenije sa vlasti skinuta stranka Mila Đukanovića, prvi put će posle 20 godina preuzeti kontrolu nad predsednikovim rodnim gradom u koaliciji sa Demokratama predsednika parlamenta Alekse Bečića.

Đukanovićeva Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila je ubedljivo najviše glasova, procentualno više nego na parlamentarnim izborima, čime se potvrdila kao i dalje pojedinačno najjača politička snaga u zemlji koja ne može da bude otpisana i ne odustaje od namere da ospori nestabilni „apostolsko-ekspertski” kabinet još jednog Nikšićanina, Zdravka Krivokapića.

Lokalna uprava je replika one na državnom nivou, ali uz neke korekcije u odnosima unutar koalicije na vlasti koja je skup različitih političkih ideja i platformi. DF je izgubio gotovo trećinu glasova u poređenju sa avgustom 2020, pa premijer neće morati pod pritiskom iznutra da rekonstruiše vladu i uključi prosrpske lidere DF-a koje je već jednom ostavio po strani kako bi se izbegla oštra polarizacija.

Jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija tema, ticala se budućnosti odnosa sa Srbijom. DPS je najglasniji u zahtevima da se zaustavi „bezočna ofanziva” srpskih vlasti prema Crnoj Gori. Opoziciona Socijaldemokratska partija, koja u Nikšiću nije prešla cenzus, takođe optužuje vlasti za „izdaju” i „služenje“ Srbiji.

Srbija je i povod nesuglasica unutar tima koji je „oslobodio Nikšić”. Nosilac pobedničke liste Andrija Mandić važi za političkog piona Beograda i promotora ideje o „srpskom svetu” koju je lansirao predsednik Aleksandar Vučić. Mandić se nije ustručavao da kaže da će njegova Lista za budućnost Nikšića pobediti jer „imamo Srbiju uz nas i Republiku Srpsku”.

Deo njegovih partnera ne deli takav stepen entuzijazma, među njima i premijer Krivokapić, Bečić i lider pokreta URA i potpredsednik vlade Dritan Abazović. Njihovi birači ne pripadaju ni „crnogorskom Lukašenku” ni „srpskom svetu”.

Narodni pokret Miodraga Dake Davidovića, premijerovog političkog mentora uticajnog među vernicima Srpske pravoslavne crkve, nastavlja da se oštro sukobljava sa DF-om povodom Vučića koga naziva „psihopatom, ludakom i sotonom”.

Debata o „umešanosti stranog faktora” u lokalne izbore pretvorila se u bitku u kojoj su suprotstavljene strane u drugom najvećem gradu Crne Gore jedva izbegle da izvuku barutom napunjene livore.

Da će tako biti, bilo je jasno posle niza incidenata, tuča i iscrtavanja uvredljivih poruka na džamiji u Nikšiću, a posebno posle proterivanja osam državljana Srbije, funkcionera i aktivista vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), uključujući i jednog člana Izvršnog odbora stranke.

DF tvrdi da ih je pozvao da „pomognu”, ali osnovana je sumnja da su na birače pokušali da utiču metodama koje koriste i po Srbiji: širenjem straha, ucenama i podmićivanjem.

DPS, koji je držao vlast u Nikšiću, prisustvo članova SNS-a nazvao je provokacijom nezavisnosti, potvrdom shvatanja da je Crna Gora srpski zabran u kome Beograd može da radi šta hoće.

Đukanović je optužio Srbiju da preko Nikšića želi da osvoji Crnu Goru: „Ovde je reč o novoj ekspanziji Srbije prema svojim susedima, o novoj ekspanziji u regionu, sa očiglednom namerom da Srbija uspostavi neki status kolonijalnog upravljača nad zamišljenim srpskim prostorima, prostorima na kojima žive Srbi”.

Tvrdi se da je Beograd manipulativno finansirao svoje štićenike čiji je zadatak da obore Krivokapićevu vladu i u vrhove odlučivanja vrate Vučićeve miljenike: Mandića, predsednika Nove srpske demokratije, i Milana Kneževića, lidera desne Demokratske narodne partije CG.

Vučić je kampanju nazivao „antisrpskom histerijom”, a sada bi posle pobede njegovih favorita u Nikšiću mogao da odahne. Ali neće. Predsedniku Srbije ne dopada se oprez koji prema Beogradu iskazuje Krivokapić čijem je usponu direktno doprineo pokojni mitropolit Amfilohije, osvedočeni protivnik Vučićeve kosovske politike.

U takvom ambijentu, lokalni nikšićki izbori očekivano su poprimili regionalnu dimenziju. Srpske TV stanice pod Vučićevom kontrolom emitovale su specijalne emisije, a „Bitka za Nikšić” dobila je važnost kakvu nisu imali nedavni izbori na Kosovu. U pravu je bio premijer Krivokapić kada je izjavio da postoje dva centra moći, u Podgorici i u Beogradu, i oni se sada „bore za Nikšić, da bi pokazali ko ima veći uticaj”.

DF je, uprkos snažnoj finansijskoj i logističkoj podršci Beograda, sa izbora izašao slabiji a najveći uspeh zabeležile su građanske demokrate koje su imale otvorenu podršku premijera. To bi značilo da su prosrpske snage kapitalisale u Nikšiću dok je na nivou države Krivokapić ojačao vlastitu poziciju iako nije mogao da ispuni obećanje da će žilavi DPS definitivno „poslati u prošlost”. Napeta kohabitacija se nastavlja.

Izbori su prošli manje-više mirno, što je najava početka tranzicije i demantovanje borbe „na život i smrt”. Tenzija na relaciji Beograd–Podgorica neće slabiti. Pobeda „četničkog vojvode” Mandića dodatno će doprineti konfrontaciji crnogorskih Srba i Montenegrina. Ima kome se Krivokapićeva konsolidacija vlasti neće dopasti, ali nesumnjivo je od koristi Crnoj Gori.