Strah od glomazne administracije
Predviđenim brojem potpredsedničkih i ministarskih portfelja u novoj republičkoj vladi, Srbija će, po veličini novog kabineta u Nemanjinoj 11, biti bez premca među zemljama regiona. Prva asocijacija je da će to značiti i znatno povećanje ionako preglomaznog birokratskog aparata koji sada ima oko 28.000 zaposlenih. To, međutim, ne mora nužno da se dogodi, već zavisi od toga da li će nova vladajuća koalicija osvojeni deo kolača vlasti tretirati kao partijski plen, a državnu administraciju kao mesto za uhlebljenje partijskih kadrova.
Izmenama zakona o vladi i o ministarstvima predviđeno je da budući kabinet Mirka Cvetkovića ima 24 ministarstva i četiri potpredsednika, od kojih će trojica obavljati i ministarsku funkciju, što zajedno sa premijerom čini vladu od 26 članova. Poređenja radi, makedonska vlada broji 23 člana, crnogorska 16, hrvatska 18, bugarska 19, rumunska 18, a slovenačka 16. Ali, i odlazeća srpska vlada je imala 25 članova, pa bi, s obzirom na zakonske odredbe, po kojima se s promenom vlasti menjaju samo ličnosti na političkim funkcijama (članovi vlade, državni sekretari i posebni savetnici), nova vlada trebalo da bude uvećana tek za jedan kabinet i možda još nešto malo ljudi. Inače, prema nekim informacijama u Velikoj Britaniji, koja ima veću administraciju od naše, dolaskom nove vlasti promeni se manje od 100 ljudi.
Nemanja Nenadić, iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, smatra da osnivanje novih ministarstava neminovno vodi i većem broju zaposlenih u državnoj upravi.
– Međutim, to povećanje ne mora biti veliko. To pre svega zavisi od toga da li će se nova ministarstva baviti problemima koji nisu bili u delokrugu rada nekog od postojećih. Ukoliko ne bude tako, verujem da će nova ministarstva zapravo samo preuzimati već zaposlene u službama ili drugim ministarstvima koja su se bavila tim, sada izdvojenim poslovima – rekao je Nenadić za „Politiku”.
Racionalnim povećanjem broja zaposlenih smatra se samo ono gde povećan obim posla zahteva više izvršilaca, a pravo je svake nove vlade da se organizaciono uredi onako kako misli da će najbolje funkcionisati. Prema predloženom Zakonu o ministarstvima, čini se da novih poslova za vladu i nema, reč je uglavnom o preraspodeli nadležnosti, odnosno o izdvajanju određenih poslova i pripajanju drugim ministarstvima (prostorno planiranje je, primera radi, izmešteno iz Ministarstva za infrastrukturu i prebačeno u Ministarstvo ekologije). Predloženo novo ministarstvo za ljudska i manjinska prava će se zapravo baviti poslovima koje je do sada obavljala istoimena kancelarija, pa će verovatno samo preuzeti njene stručne kadrove, a ministarstvo za NIP ne bi trebalo da angažuje veći broj kadrova nego što ih je imao Dragan Đilas kao ministar bez portfelja zadužen za NIP (osim osoblja u kabinetu ministra, u Kancelariji za NIP radilo je tridesetak ljudi).
Novi poslovi u državnoj upravi, podsetimo, svojevremeno su se otvorili kada je osnovana institucija zaštitnika građana, ili poverenika za informacije od javnog značaja, ili dečjeg ombudsmana, ili Agencije za mirno rešavanje radnih sporova…
Prema rečima Nemanje Nenadića, upravo u nekim od ovih institucija mogu se očekivati nova zapošljavanja, budući da u njima sada radi znatno manje ljudi u odnosu na broj predviđen sistematizacijom. „Tu pre svega mislim na kancelariju poverenika za informacije, Upravu za javne nabavke, Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa”, ističe Nenadić.
Sve ukupno – to će ipak biti znatno manji broj novih kadrova u odnosu na onaj koji se najavljuje iz Kancelarije za evropske integracije. Pre mesec dana, naime, direktor te kancelarije Tanja Miščević izjavila je da je Nacionalnim programom za integraciju u EU predviđeno da broj državnih činovnika koji su direktno angažovani na poslovima evropskih integracija bude udesetostručen u naredne četiri godine, odnosno da se njihov broj poveća sa 350 ljudi, koliko ih je danas, na 3.500.
Ono čega se javnost pribojava, međutim, jeste neopravdano uvećanje birokratije zbog pukog interesa stranaka da uposle svoje ljude. Iskustvo govori da ta bojazan nije neopravdana. Od januara 2001. godine broj zaposlenih u državnoj upravi višestruko je uvećan. Od tadašnjih 8.099 zaposlenih „stekli” smo tri i po puta veći birokratski aparat. Najveći deo novih kadrova stigao je sa smanjenjem države u kojoj smo živeli i promenom njenih organizacionih oblika (SRJ, SCG, Srbija), zbog čega su prenošene nadležnosti sa nekadašnjeg saveznog nivoa na republički, a zbog toga je, opet, teško izračunati koliko broj se „provukao” među činovnike isključivo zahvaljujući partijskim zaslugama. Jedino što se u ovom trenutku može porediti jeste broj zaposlenih na kraju prve, pa onda i druge Koštuničine vlade (podaci koje smo, za sada neuspešno tražili od Službe za upravljanje kadrovima), jer u poslednje dve godine nije bilo promena nadležnosti države Srbije.
(/slika2)Prema podacima iz „Strategije reforme državne uprave u Republici Srbiji” iz 2005. godine, krajem marta 2004. godine bilo je 27.238 zaposlenih u državnoj upravi. Samo četiri meseca kasnije (podsetimo, početkom marta je formirana prva Koštuničina vlada) ova brojka povećana je za još gotovo 400 ljudi. I nakon prošlogodišnjeg formiranja vlade koja upravo broji poslednje sate, a koja je u odnosu na prvu vladu Vojislava Koštunice imala pet ministarstava više, govorilo se o opasnosti predimenzioniranja ionako prevelike administracije. Kako je „Politika” pisala u junu prošle godine, u državnoj upravi tada je radilo 21.285 službenika, ne računajući ministarstva inostranih, i unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i BIA, jer, kako nam je tada objašnjeno, ovi resori iz bezbedonosnih razloga vode samostalnu evidenciju. A krajem 2006. godine, direktorka Službe za upravljanje kadrovima Vlade Srbije Jasmina Damjanović izjavila je da je broj zaposlenih na neodređeno i određeno vreme povećan za 400 do 500 osoba u odnosu na 2006. godinu.
Ona je u novembru za list „Danas” navela da (tada aktuelni) „broj od 27.892 zaposlena u državnoj administraciji na određeno i neodređeno vreme obuhvata ministarstva, organe uprave u sastavu ministarstava – Poresku upravu, Upravu carine, Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, ali i službe vlade, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova”.
U međuvremenu, veće smanjenje kadrova u državnoj upravi dogodilo se 2005. godine kada je, u cilju racionalizacije na zahtev MMF-a, otišlo oko 3.000 zaposlenih, a vlada je te godine donela odluku da se neće saglasiti sa pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta po ministarstvima koji bi bili uvećani makar za jednog zaposlenog. Za vreme druge vlade Koštunice, međutim, kako saznajemo, ta odluka nije važila. Da li nova vlada misli da joj treba više zaposlenih u državnoj upravi znaćemo pošto novi ministri dostave vladi svoje predloge pravilnika o sistematizaciji.
-----------------------------------------------------------
I pomoćnici na udaru
Sa dolaskom nove vlade moguća je i veća promena funkcionera koji imaju zvanja pomoćnika ministara, ili direktora direkcija i agencija, budući da je dva puta odlagan rok za njihovo zapošljavanje po konkursu na pet godina, tako da su i oni sada „podložni” brzim smenama. Ukupan broj ovih funkcionera, koji bi trebalo da su profesionalci, iznosi oko 400, a samo manji broj je primljen na konkursu.
-----------------------------------------------------------
Pitanja Službi za upravljanje kadrovima
Novinari „Politike” dva dana su bezuspešno pokušavali da od Službe za upravljanje kadrovima vlade dobiju podatke o broju trenutno zaposlenih u državnoj administraciji Republike Srbije. Budući da su nam u ovoj službi objasnili da odgovore možemo da očekujemo u zakonskom roku (prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, organ vlasti je dužan da „bez odlaganja”, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva tražioca obavesti o posedovanju informacije), čitaoci će biti uskraćeni za najsvežije podatke iz ove oblasti.
Od Službe za upravljanje kadrovima zatražili smo, između ostalog, i da odgovore koliko je u prethodne dve vlade bilo zaposlenih osoba i angažovanih po drugim osnovama u kabinetima ministara, potpredsednika vlade i predsednika vlade i da li u broj zaposlenih ulaze osobe angažovane po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.
----------------------------------------------------------
Neke nove adrese
Za adekvatan smeštaj državnih organa Srbije nedostaje još oko 50.000 kvadratnih metara prostora, pa bi i o toj činjenici moralo da se vodi računa ako se planira povećanje administracije. Kako saznajemo, manjak prostora uskoro bi trebalo da bude ublažen i to, najpre, završetkom zgrade u Nemanjinoj 9 (za dva-tri meseca) gde će biti smešteni viši sudovi. Preseljenjem u ovu zgradu i Vrhovnog suda Srbije biće oslobođena zgrada u Resavskoj ulici, u koju bi mogao da se useli ombudsman ili neko ministarstvo. Prema našim informacijama, to bi možda mogla da bude i nova adresa Ministarstva telekomunikacija, koje se sada nalazi na tri lokacije.
Dovršenjem adaptiranja zgrade u Kralja Aleksandra 15 (bivša Narodna banka, kod Glavne pošte), tu će se najverovatnije preseliti gotovo celo Ministarstvo ekonomije, što će osloboditi prostor koje delovi tog ministarstva koriste u Palati federacije, SIV-u 3, Vlajkovićevoj 10 i u Nemanjinoj 22-26. U Vlajkovićevu bi tada moglo da se preseli Ministarstvo trgovine, koje je takođe „rasuto” na više lokacija.
U državnu zgradu na uglu ulica Svetozara Markovića i Krunske možda će se useliti Ministarstvo nauke, a kada se konačno nađu sredstva za preseljenje Geozavoda i renoviranje jedne od najlepših zgrada u Beogradu, u Karađorđevoj 48, u tu zgradu bi moglo da se useli Ministarstvo pravde.
Svim ovim „pomeranjima” oslobodilo bi se dosta kancelarija u zgradi ministarstava u Nemanjinoj 22-26, u koje bi mogli da se prošire i „prodišu” ministarstva zdravlja i prosvete.
Za one koji misli da bi cela srpska vlada mogla da se smesti u ogromnu Palatu federacije na Novom Beogradu, nadležni imaju objašnjenje zašto ne može ni manji deo te vlade tamo da se smesti - od oko 60.000 kvarata, u svečanim salama, holovima i stepeništima nalazi se više od pola tog prostora.