Moderne fasade proterale vrapce

Marljiv je, živahan i druželjubiv... Odlično mu stoji crveno-plavi kačket, koji je nosio na 25. Univerzijadi u Beogradu, ali i opanci i šajkača kojima se diči u Šumadiji. Simbol je prestonice i zaštitni znak Vrnjačke Banje. Gospodin dživdžan, odnosno vrabac. Juče je proslavljen jedan značajan datum - Svetski dan vrabaca.

Prema nekim istraživanjima, broj vrabaca se poslednjih godina, bar u centralnim opštinama, smanjivao. Pre oko tri godine Društvo za proučavanje ptica Srbije pobrojalo je dživdžane u centralnoj gradskoj zoni.

– Na Starom gradu je u zimu 2017. na 2018. godinu zabeleženo od 1.550 do 1.600 vrabaca pokućara. Evidentirane su 24 lokacije na kojima se okupljaju. Obično je to žbunasta vegetacija u čijoj se blizini nalazi izvor hrane do koga mogu brzo da dolete i da se sa istog tog mesta brzo vrate u žbun koji im predstavlja zaklon od predatora – kaže Slobodan Knežević, iz Društva za proučavanje ptica Srbije. Vrabaca pokućara je iz godine u godinu sve manje, a tri su razloga zašto je to tako.

– U Beogradu za vrapce više nema kvalitetne hrane, nema žitnice, niti kroz njega prolaze tovari sa žitaricama kojima se vrapci hrane. Sada im se samo nude ostaci nekvalitetne brze hrane. Drugi razlog je savremena arhitektura koja je iz modernih fasada proterala vrapce jer oni ne mogu lako da ušuškaju svoje gnezdo. Osuđeni su na poneki otvor za ventilaciju iz koga neretko budu izbačeni kao iz katapulta. Treći razlog je taj što vrapci žive u zelenim enklavama, a one su pod stalnom „opsadom” betona i raznih testera – priča Knežević.

Domaći dživdžani, kako ističe, nemaju više pošten žbun gde bi se okupili i zaštitili od predatora kao što su mačke ili kopci. Osim što su ostali bez gustog žbunja i drveća, više nemaju gde ni da pronađu suvu dugačku travku koju bi upleli u svoje gnezdo pa kao zamenu koriste plastične kese.

– Meni se čini da se broj vrabaca u poslednje dve godine ipak povećava i da postoji šansa da oni u ovakvim gradskim uslovima opstanu i da se populacija obnovi. Primetio sam to jer na svojoj terasi hranim ptice i sada vrabaca ima mnogo više nego pre pet, šest godina. Imam utisak i da ljudi sve više brinu o pticama, posebno vrapcima, i da su tome dosta doprinele različite akcije, od kojih su mnoge preduzimali i aktivisti Društva za proučavanje ptica Srbije – rekao je dr Voislav Vasić, ornitolog.

On ističe da ptice, a među njima i vrapci, generalno jesu ugrožena vrsta zbog različitih negativnih uticaja – zagađenosti vazduha, kao i hemijskih preparata koji se koriste u proizvodnji hrane.

– Jer ono što nije dobro za ishranu vrabaca sigurno nije dobro ni za čoveka – zaključuje Vasić.

Zbog toga posebnu pažnju, napominje, treba usmeriti na našu životnu okolinu i njenu zaštitu. Oni koji su zaduženi za to trebalo bi da insistiraju da naš ekonomski razvoj bude podređen razvitku naše životne okoline. Jer kakve koristi ima od privrednog razvitka ako se pri tome zagadi prostor u kome živimo. Tu onda ne mogu da opstanu ni vrapci ni ljudi.

Pokućar najbrojniji

U Srbiji se gnezde tri vrste – vrapci pokućari, poljski i španski vrabac. Vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje. Životni vek vrapca je oko godinu i po dana, a telo mu je bez perja veličine oraha. Prema istraživanjima koja su sprovedena 2003. godine, u našoj zemlji bilo je između milion i dva miliona gnezdećih parova vrabaca. Preciznih podataka o populaciji vrabaca u glavnom gradu nije bilo, ali se pretpostavljalo da je njihov broj 2014. godine sa 100.000 sveden na nekoliko desetina hiljada. Nestanak domaćih vrabaca, pokućara, nije samo problem Beograda. U Velikoj Britaniji, gde se na tu temu rade precizna ispitivanja, utvrđeno je da je njihov broj u poslednjih 25 godina smanjen za 60 odsto.