Ubica u Kremlju, Bajden u problemu

U međunarodnim odnosima sve je bliže trenutak kada će na naplatu doći računi koji su se decenijama gomilali i ne mora se ispostaviti da će ih nužno platiti Rusija i Putin, kako je to najavio Bajden. Naravno, platiće je i oni, ali sigurno je da neće ići sve tako glatko kako je zamišljeno u Vašingtonu. S kakvim je ubrzanjem s pozicije sile krenula američka diplomatija, može se dogoditi da tu cenu plate upravo oni koji je ispostavljaju celom svetu. Nesrećni iznuđeni odgovor američkog predsednika da je Putin ubica samo je ilustracija gubljenja kontrole. To se dogodilo i u Enkoridžu na pregovorima Amerikanaca i Kineza, kada su istočnjaci koji neguju suptilno ophođenje bez viška pokreta i reči – oštro zaustavili Blinkena i Salivana.

SVAĐA NA ALjASCI: Visoki kineski zvaničnici oštro su opomenuli Amerikance da su istupili izvan okvira diplomatskog bontona. Nediplomatski rečeno Amerikanci su se na pregovorima na Aljasci ponašali bahato, što nije prvi put ni prema Kinezima ni u razgovoru sa ostalima, ali je Kina, možda i prvu put od Hladnog rata, jasno i glasno stavila do znanja da se tako pričati ne može. Visoki zvaničnik Komunističke partije za spoljnu politiku Jang Điječi podsetio je Blinkena i Salivana da američka strana ne predstavlja ceo svet i da ni na osnovu broja stanovnika ni na osnovu trenutnih globalnih trendova Zapad ne označava mišljenje celog sveta.

Pregovori koji su obeleženi skandalom bili su debi Bajdenove administracije na međunarodnoj sceni i pokazali su da je za Vašington ravno katastrofi da prihvati multipolarni svet i jednak uticaj Kine, Rusije i Indije.

Bez obzira na to što je Stejt depratment ocenio novi spoljnopolitički nastup Kine kao teatralnost namenjenu unutrašnjopolitičkoj upotrebi Pekinga, jasno je da s druge strane pregovaračkog stola sada sede ljudi kojima je dosta svega i koje ne zanima američka zabrinutost za ljudska prava ako njome podrivaju suverenitet i bezbednost Kine.

ZNAM TE, ZNAŠ ME: Rusi su povodom Bajdenove izjave bez presedana u diplomatskoj i političkoj praksi odigrali promišljeno. Pre toga je sam Bajden prepričao kako je na početku razgovora mangupski rekao Putinu: „Poznajem te, kao i ti mene. Ako saznam da se to zaista dogodilo, platićete visoku cenu.”

Kremlj je hitan poziv ambasadoru Antonovu na konsultacije u Moskvu – što je ozbiljan demarš i poslednje upozorenje pre prekida diplomatskih odnosa – sročio odmereno.

Iako se ovakav slučaj nije dogodio od rata u Avganistanu, racionalno i pažljivo je saopšteno da je Antonov pozvan u Moskvu da bi se razmotrilo trenutno stanje odnosa sa SAD jer se uskoro navršava 100 dana rada nove administracije. Ostavljen je prostor da „posle ovoga” ne znači nužno „zbog ovoga”.

Moskva je, uprkos ozbiljnom demaršu, dala šansu da se spreči nepovratno urušavanje diplomatskih odnosa i uspela da preuzme inicijativu posle niza američkih provokacija. Ne treba zaboraviti da su SAD najavile sankcije Rusiji zbog mešanja u izbore, o kojima bi trebalo da se odluči sledeće nedelje i da su obaveštajne službe označile samog Putina kao osobu koja je naredila akcije u korist Trampa.

KO JE PREDSEDNIK SAD: Bajdenov gaf, koji ne treba pripisati neiskustvu, a ne može se reći da ih nije bilo već nekoliko, oborio je cenu koju će Rusi morati da plate za grehe koji im se pripisuju. Vašington će morati da uzme u obzir da će, ako taj račun bude previsok (a igru su započeli beskrupulozno), povlačenje ambasadora u Moskvu preći u spuštanje nivoa diplomatskih odnosa na trajnoj osnovi. Što će potkrepiti njihove poteze s „pozicija snage”, ali će zatvoriti vrata za teme o kojima žele da razgovaraju.

Povod koji je Bajden dao svojom izjavom obesmislio je novu američku diplomatsku strategiju. Čak i ako je njegov lapsus o „predsednici Haris” otkrio pravo stanje stvari u Vašingtonu – razgovori s Putinom jednom „kada za to dođe vreme” neće moći da počnu kao na Aljasci. Postalo je jasno da nije problem s kim se razgovara nego kako se to čini. Tramp je bežao od kontakata s Putinom upravo zbog toga što su mu demokrate mahale giljotinom iznad glave zbog „ruske veze”. Pritom, Bajden je podlegao provokaciji novinara kojoj je bio izložen i sam Tramp. Iako su ga američki mediji predstavljali kao bahatog biznismena bez trunke političkog iskustva, sada su se demokrate morale prisetiti istovetnog provokativnog retoričkog pitanja koje je bivšem predsedniku upućeno u televizijskom intervjuu. Dok se razgovaralo o odnosu s Putinom, novinar je ubacio: „Ali Putin je ubica.” Tramp je odgovorio: „Ubica ima mnogo. Imamo mnogo ubica. Da li mislite da je naša zemlja tako nevina?”

Ruski pisac Zahar Prilepin napisao je da su SAD od 1947. do 1989. izvele 72 pokušaja državnog udara u drugim državama i tokom svoje istorije pokrenule više od 200 ratova, uništivši oko 70 država. Takva istorija ima svoju cenu.