Sindikati su tabu tema za „Amazon"

Dok se vlasnik „Amazona” trudi da ostavi utisak da pripada progresivnom delu Amerike, što je trebalo da se vidi i po njegovoj kritici na račun Donalda Trampa, njegova kompanija se suočava s optužbama da je krajnje nazadna i da uporno guši svaki pokušaj radnika da se sindikalno udruže.

Džef Bezos je napravio biznis vredan 1,5 biliona dolara i s Ilonom Maskom, vlasnikom „Tesle”, smenjuje se na prvom mestu liste najbogatijih ljudi sveta, ali zaposlenima ne dozvoljava jedno od osnovnih radničkih prava. Mediji, uključujući list u Bezosovom vlasništvu, „Vašington post”, pišu da rukovodstvo „Amazona” zastrašuje uposlenike da ne smeju da se udruže. Poslednjih dana pažnja je na Alabami, gde zaposleni glasaju o tome da li žele da pokrenu sindikat, koji bi bio prvi u „Amazonu”. Ukoliko bi radnici u ovoj južnjačkoj saveznoj državi uspeli u naumu, mogli bi da ohrabre kolege u ostalim delovima zemlje, što kompanija nastoji da spreči po svaku cenu.

„Amazon” je od virtuelne knjižare prerastao u najveću digitalnu prodavnicu i tehnološkog giganta koji razvija audio i video sadržaj, tehnologiju prepoznavanja lica i veštačku inteligenciju, a u svim fazama razvoja odlikovalo ga je to da ne toleriše organizovano radništvo. Kompanija nadzire zaposlene, ostavlja im poruke na mejlu, čak i u toaletima, preti im otkazom i stvarno ih otpušta kad god primeti da nameravaju da se organizuju. Dosad su propadali svi pokušaji zaposlenih da zajednički deluju, što bi bilo posebno važno za stotine hiljada radnika u skladištima, koji primaju minimalnu zaradu, a od njih se često očekuje da ostanu prekovremeno. Tokom epidemije virusa korona njihov položaj se pogoršao, jer im, kako su se žalili, kompanija nije omogućila dezinfekciju niti da rade fizički udaljeni jedni od drugih.

Upravo je teška zdravstvena kriza u proteklih godinu dana nagnala brojne radnike da još jednom probaju da formiraju sindikat. Reagovala je i organizacija „Amnesti internešenel”, tražeći od uprave da radnicima dozvoli da se organizuju. „Amazon” je, piše informativni sajt „Hil”, postao tema rasprave i u Kongresu, koji istražuje pritužbe. Na Kapitolu se vodi istraga i o ogromnim razlikama u primanjima u Americi između vlasnika kapitala i menadžmenta, s jedne, i zaposlenih, s druge strane, ali je Bezos odbio da se pre nekoliko dana pojavi pred senatorima. Levičarski senator Berni Sanders ističe da je razočaran time što vlasnik „Amazona” ne želi da se pojavi pred senatorima i ističe da je pokrenuo inicijativu o novom porezu za kompanije čiji direktori zarađuju 50 puta više od prosečnog zaposlenog. Sanders i demokratska senatorka Elizabet Voren ranije su pisali Bezosu, optužujući ga da nadzorom zaposlenih krši njihovo pravo da se „slobodno izraze povodom radnih uslova”. Kako smatra ovo dvoje senatora, „Amazon” u sindikatima vidi pretnju kao da su bezmalo „teroristička organizacija”. Prema pisanju istraživačkog sajta „Intersept”, ova kompanija je angažovala i bivše agente Federalnog istražnog biroa, koji istražuju agitovanje zaposlenih, prateći ih na poslu i društvenim mrežama.

Bezos je najavio da će se ove godine povući sa čelnog mesta, ali on i dalje personifikuje svoj brend. Nije prvi put da se suočava s ovim optužbama, ali ni ranije ga to nije omelo da uvećava korporativni i privatni imetak. Naruku mu je išla ekonomska kriza 2008, kad su mnogi ljudi ostali bez posla i prihvatali da rade u njegovim magacinima, kao što mu je naruku išla i pandemija kovida 19. Da bi izbegli odlazak u prodavnicu, mnogi Amerikanci su naručivali namirnice, garderobu i tehniku preko Bezosove onlajn trgovine. „Amazon” je prošle godine zaposlio još pola miliona radnika, što znači da sad ima 1,3 miliona zaposlenih širom sveta, i najveći je poslodavac u SAD posle lanaca hipermarketa „Volmart”, koji se takođe suočava s optužbama za loš odnos prema prodavcima. Od početka pandemije Bezos je zaradio više od 70 milijardi dolara, pa se njegovo bogatstvo procenjuje na oko 200 milijardi dolara.

Iz „Amazona” odgovaraju da radnicima već nude sve za šta se sindikati bore, uključujući zdravstveno osiguranje. Ono čime se ponose je da su 2018. povećali minimalac na 15 dolara na sat, što je više nego dvostruko od zagarantovane minimalne zarade u Americi (7,25 dolara na sat). Liberali se decenijama bezuspešno bore za to da se na federalnom nivou obezbedi upravo onaj minimalac koji poslednje tri godine imaju radnici u „Amazonu”. U ovoj kompaniji odbijaju sindikalno udruživanje jer veruju da bi ih to omelo da brzo i lako zapošljavaju i otpuštaju radnike, kao i da se sve više oslanjaju na robote.

Tako su Bezos i „Vašington post” napadali Trampa zbog „primitivne” politike prema ilegalnim imigrantima, koje je tadašnji predsednik nazivao „silovateljima” i „kriminalcima”, dok su za „Amazon” sindikati podjednako nepoželjni i opasni kao što su za Trampa bili useljenici bez papira. I za druge tehnološke kompanije i predstavnike Silicijumske doline javno suprotstavljanje Trampu bilo je prilika da izgrade liberalan i napredan imidž, koji nije u potpunosti odgovarao stvarnosti. „Tviter” se ponosi time što je proterao Trampa, iako se to dogodilo samo nekoliko dana pre nego što je tadašnji šef Bele kuće napustio vlast. Pre toga, Tramp je na društvenim mrežama otpuštao saradnike, omalovažavao žene i strane zemlje i pretio američkim neistomišljenicima, ali to nimalo nije smetalo „Tviteru” da godinama profitira na ovim tvitovima.