Vakcinalna deoba Srba

– Da li si se vakcinisao – pita me prijatelj.

– Nisam još – odgovaram mu.

– Da li si normalan – pokreće on unutrašnji dijalog o mom mentalnom zdravlju.

Rešio sam da ga otkačim.

– Čekam da vidim kako će da prođe Vučić – kažem mu.

Kako je taj drugar nešto bliži naprednjacima, primetio sam da je iznenadno prebledeo. I naravno, mudro ućutao, pipajući se za mišicu. Nije dobio temperaturu, iako ga je oblio znoj.

Odmaknem dalje, nađem se sa kumom, starim demokratom koji je sada bez stranke, jer se pridružio Branislavu Lečiću, pa je poslednjih nedelja utučen i čita naučnu fantastiku, omiljeno štivo iz detinjstva. Vidi Leku kao galaktičkog superheroja, uzeo je lek protiv prostate koji mu daje supermoći i stavlja se na čelo opozicije.

– Da li se konačno vakcinisao – pita me kum.

Odgovaram identično. Znam da ću mu pominjanjem onog Aleksandra, šefa države, pokvariti dan.

Da odmah raščistimo. Razlog zašto se do sada nisam vakcinisao je moja tradicionalna lenjost, odnosno takozvano čekanje poslednjeg časa i nebriga o sopstvenom zdravlju. Da je drugačije, ugasio bih cigaretu, doručkovao pahuljice, iscedio sok od narandže i otišao da brojim antitela. Najmanje jednom nedeljno.

Uostalom, mogu i da biram cepivo, pa u nastavku razgovora sa prijateljima, pominjem polemiku o novoj, vakcinalnoj deobi Srba. Uveliko je započela i sve je žešća. Onoga, koji je primio kinesku, pitam da li vidi žute ljude koji piju Moravu na eks, kako se nekada priviđalo Tomislavu Nikoliću. Drugoga, koji je primio „Astra Zenekinu”, pitam zašto nosi trofaznu frizuru, kao da je klon Borisa Džonsona. Trećeg, „fajzerovca”, ne pitam ništa. Već mu se ukazuje podmlađeni Džo Bajden. Četvrtom je ubrizgan „sputnjik V” i pevuši Kaljinku.

Naravno da ovakva vrsta razbibrige prija u vreme nezvaničnog kućnog pritvora. Kako me i kolege posmatraju čudno, ovakvog, nevakcinisanog – pa se pitam zašto me izbegavaju u poslednje vreme – a broj zaraženih se povećava, tako da ne mogu da provalim u kom smo piku kog talasa, odlučio sam da prestanem da se kockam sa sudbinom. Prijavio sam se i čekam da me zovu i pelcuju. Odabrao sam kinesku, zar ne primećujete da sam tradicionalan tip, baš kao i platforma na kojoj je postavljen „Sinofarm”.

Ali, kako je Evropska unija najavila kovid pasoše kojima se neće priznavati ruska i kineska vakcina, zar zaista nikada neću videti Pariz? Reč je, naravno, o neshvatljivoj segregaciji koja se dotiče osnovnih ljudskih prava i pitam se šta se to do događa sa Evropom koja tone u vakcinalni totalitarizam. Imaćemo bar-kodove sa potvrdom o imunizaciji, koji će se, strahujem, pretvoriti u vrstu zdravstvenog ausvajsa. Oni koji su primili „Sinofarmovu” i vakcinu „sputnjik V”, imaće ograničenu slobodu kretanja. Ako se u Briselu i Vašingtonu ne dozovu pameti, oni koji su primili ruska i kineska cepiva putovaće samo na Istok, što, kad bolje razmislim, i nije tako loš izbor. Osim Kine i Rusije, preporučujem Dubai i hotel oko koga kruži staza za Formulu jedan. Daju znatne popuste u aprilu. Daleki Zanzibar i Mauricijus već su zauzeli Srbi, kako turistički, tako i finansijski. Kažu da je i Ulan Bator romantičan, a Mongolija bajkovita. Možda konačno i otkrijemo Atlantidu?

Ono što me mnogo više brine jeste vakcinalna podela na domaćem terenu koja čak može izaći iz ustavnih okvira. Pojedini zvaničnici i lekari već prete da će vakcinisani imati apsolutnu slobodu kretanja, dok će se nevakcinisanima, nastavljaju oni, zabraniti prisustvo na utakmicama, u pozorištima, bioskopima ili na koncertima. Ako ponovo svira „Crvena jabuka”, i nije neka šteta. Javno se preti da će nevakcinisani plaćati lečenje, ako ih zakači korona. Mislim da je to ipak pokušaj da se na naš, autentičan način, građani mobilišu na masovnu imunizaciju, nego što su takvi predlozi realna opasnost za urušavanje demokratije. Zaštitnik građana Zoran Pašalić je nedavno precizirao da je pravo svakog da izabere da li će biti vakcinisan ili neće. „Ne može se praviti neka vrsta deobe stanovništva Srbije na osnovu toga da li su ili nisu pelcovani”, rekao je Pašalić.

Priznajem, i mene ponekad spopadnu autoritarne bubice. Predložio sam pre oko mesec dana lakonski da se neodgovorni pojedinci koji organizuju i učestvuju na korona žurkama, osim udaranja po džepu i to žestokog, kao prilikom bahate vožnje, pošalju na društveno koristan rad u kovid bolnice. Ali, moja lucidna ideja takođe nije po zakonu, te je povlačim. Doduše, nerado.

Šta želim da kažem? U klaustrofobičnoj atmosferi pandemije, isključivo se mora poštovati Ustav, inače ćemo, čak i ako je reč o najboljoj nameri, skliznuti ka totalitarizmu. Zar put do pakla nije uvek popločan dobrim namerama? Ne razumem, takođe, antivakserski pokret, sebe sam već definisao, nema potrebe za daljom elaboracijom. Ali, Ustav i zakoni su neumoljivi. Da je njihovo poštovanje jedino ispravno, pokazuje slučaj onih građana koji ne smeju da se vakcinišu iz zdravstvenih razloga. Šta ćemo sa njima? Da ih, možda, stavimo u rezervate, i proglasimo za Komanče?

Zbog toga se uvek zalažem za duhovite opaske između večito podeljenih Srba. Nekada su lekovitije od penicilina. Kad god smo ozbiljno shvatali naše deobe, shvatili bismo naknadno dve stvari: bile su apsurdne i bilo nas je sve manje. Ne zbog pada nataliteta, već eksplozivnog mentaliteta po kojem se različito mišljenje smatra smrtnih grehom. Jednačina našeg usuda je jednostavna: umesto da se množimo, mi se delimo. Sada su aktuelne vakcine. Ne sekiram se, sutra ćemo smisliti nešto novo ili se vratiti na staro. Kad smo kod toga, kada se igra veliki derbi?

Uverio sam se u to nedavno, razgovarajući sa kolegom iz Zagreba. U Hrvatskoj nema cepiva, oslonili su se isključivo na trapavi Brisel. Kolega je izabrao da se vakciniše u Srbiji, poput Vedrane Rudan. Termin mu je u septembru. Priznaje da bi došao odmah, ali da želi da se isključivo drži procedura.

U Srbiji ima vakcina za svakoga ko želi da je primi, ali takav luksuz kao da je dodatni motiv da se glupiramo, poput potpisnika ovog teksta i odlažemo pelcovanje, uz koloritnu atmosferu iz filma „Tri karte za Holivud”. Oni prozapadni kuju zavere u jednoj, a prorusi i prokinezi, zajedno smišljaju ujdurmu u drugoj kafani.

Ako im priključimo antivaksere, one koji smatraju da će nas čipovati i pretvoriti nas u reptile, novu podvrstu letećih Srba, postaćemo, po ko zna koji put nebeski narod, koji nikako da nauči da ne može da pobedi Njutna!