Aforizam se kreće od luka do strele

Kada je naša korona bila u petom mesecu, Slavica Maksić je presavila tabak i stavila na papir aforizme koje je godinama sakupljala kroz razgovore s kolegama, komšijama i prijateljima, u gradskom prevozu, gledajući televiziju, pričajući sa darovitom decom i njihovim roditeljima.... Još jedna knjiga još jednog aforističara, pomislićete. Greška. Ova doktorka psihologije je višedecenijska dragocena sagovornica „Politike” o temama iz oblasti obrazovanja i vaspitanja darovite talentovane dece i mladih prvo kao naučni savetnik Instituta za pedagoška istraživanja, a potom i kao direktor. Darovitu decu nije otkrivala samo u Srbiji, već i u Japanu, Rusiji, Velikoj Britaniji i Holandiji i ta iskustva pretočila je u nekoliko knjiga kao „prvu pomoć” roditeljima, ali i učiteljima i nastavnicima u školi.

Osmeh je njen zaštitni znak. Objašnjava da život uvek gleda s vedrije strane, zato što je tako lepše i zato što veruje da svaka pojava i prilika moraju da imaju nešto pozitivno. Makar samo da nas podsete da ono od juče, što je izgledalo loše – i nije najgore.

„Ako vas probudi Sunce, uzvratite istom merom. Ono će znati da ceni.”

– Uvek sam se smejala jezičkim kalamburima i sa najvećom radošću čitala Nušića, Domanovića, Ćopića, Duška Radovića, Kapora... čije bi se reči umesto zavoja i flastera mogle stavljati na duševne rane našeg naroda. Znamo da pouzdano pomažu i to bez ikakvih lekova – kaže dr Maksić.

Aforizam je, dodaje, njena omiljena forma. Napišeš rečenicu-dve i to je sve. Ili si rekao nešto što je vidljivo odmah ili si promašio sasvim.

Nije promašila. Dovoljno je samo da se pročitaju naslovi poglavlja knjige od dvestotinak strana pod nazivom „Od luka do strele”: Avaj, Zini da ti kažem, Žuta minuta, Glavu gore, Njima tamo, Ua, Fuj, Hm, Čak šta više, Džaba ste krečili...

Ono što narod vidi i komentariše, Slavica pretvara u aforizme: „Dok pravite spomenike, ostavite prostor i za žive. Njima je potrebniji.” Dotiče se i poreske politike („Teorijski je moguć još porez na porez, ali to nije dovoljno inventivno”), poljoprivrede („Džanarika šljiva ranka je stalno u našim narodnim pesmama. Bolje bi nam bilo da je više zastupljena u voćnjacima”), modernih tehnologija („Ljudi su nekada živeli u čoporu, a danas na društvenim mrežama. Istorija će reći kome je bilo bolje”), ljubavi (Od „Sunce moje” do „Sunce ti tvoje” korak je koji se zove venčanje)... Škola kao tema nije mogla da bude preskočena („Ako očekujete da vaše dete počne da uči kada pođe u školu, prilično ste zakasnili”), a bome i muke roditeljstva („Roditelji su vezni igrači između svoje dece koja uvek igraju napad i baba i deda koji su standardno u odbrani”).

Ovaj tekst ne sme biti dug, upozorava, pa da završimo u njenom stilu:

„Što je više reči, one gube na značaju. Inflacija, brate!”

Dete koje „štrči”

Za roditelje koji upravo čitaju ove redove i muke muče sa svojim „nemogućim” detetom, evo nekoliko saveta dr Slavice Maksić koji vam mogu pomoći da shvatite da možda nemate problem sa „lošim” već – kreativnim detetom. A onda će i sve ostalo ići lakše:

Kreativno dete je drugačije od ostale dece. Ono „štrči”, ima svoj način kako rešava zadatke. Na primer, na njegovom crtežu šuma može da bude plava, a nebo zeleno! Kreativno dete postavlja neočekivana pitanja, insistira na odgovoru za ono što ga zanima, postaje nestrpljivo, pruža otpor rutini, izbegava ili odbija da radi zadatke koji se ponavljaju, kao što odbija da radi ono što zna, ono što se mora...

U ovakvim okolnostima postaje razumljivo zašto mnogi mladi kreativni ljudi imaju različite probleme u komunikaciji sa svojim okruženjem, nastavnicima i drugim učenicima. Kada je u pitanju oblast njihovog interesovanja kreativci mogu da deluju i da se ponašaju samoživo i samodovoljno, nametljivo, čak isključivo, dok u nekim drugim oblastima koje se izučavaju u školi mogu biti sasvim nezainteresovani, toliko da ne zadovolje ni minimalne zahteve za prelaznu ocenu. Nerazumevanje i odbacivanje može da poprimi dramatične razmere tako da kreativno dete ispoljava razne vrste agresivnog ponašanja i trpi razne oblike nasilja od svog okruženja, čak može da bude izbačeno iz škole ili je samo napusti.

Nisu svi koji su neshvaćeni i odbačeni obavezno kreativni. Ali je među neshvaćenima i odbačenima jedan broj kreativnih. Kreativni srednjoškolci preispituju autoritet svojih nastavnika, postavljaju nezgodna pitanja, spremni su na polemiku. Ima puno anegdota o tome kako su se vrlo talentovani pojedinci „provlačili” kroz niže nivoe obrazovanja zahvaljujući razumevanju mudrih nastavnika, da bi kasnije uspevali da „procvetaju” na studijama u oblasti svoga interesovanja. Iako se mnoge oblasti u kojima se kreativnost javlja uopšte ne uče u školi, zanimljivo je da se svi veliki ljudi sećaju nekog izuzetnog nastavnika koji ih je podržao...