U šetnju uz kafu i klopu „za poneti"

Spuštaju na metalni sto dve kartonske kutije koje krase kineska slova. Šuška i kesa iz koje vade plastični pribor i počinju da jedu. Sredovečni gospodin, očigledno umoran od šetnje gradskim ulicama, seda za susedni sto i odmotava novine koje je nosio pod rukom. A iza njihovih leđa velika staklena vrata i na njima katanac. Ugostiteljski objekti, kao i tržni centri, u skladu sa poslednjom odlukom nadležnih i dalje ne rade.

Sugrađani su se očigledno uželeli kafenisanja i gluvarenja pa su zauzeli neke od stolica u prestoničkim baštama. Na stolovima, umesto karte jela i pića, pepeljara, mogle su se videti plastične čaše iz kojih se pušila vruća kafa „za poneti”, specijaliteti koje su slučajni prolaznici pazarili na nekom od šaltera brze hrane, papirne kese sa kokicama...

Ispred nekih od restorana i kafića u Knez Mihailovoj ulici „nikli” šalteri. Sugrađani kupuju tople napitke, nose ih sa sobom i piju u hodu ili traže svoje mesto za baštenskim stolovima ugostiteljskih objekata koji i dalje ne rade, na klupama duž glavnog šetališta ili ispred tržnog centra... U nekim objektima, bez obzira na to što u skladu sa merama nije bilo gostiju, mogli su se videti ljudi kako majstorišu, čiste... Vedar martovski dan učinio je svoje i svako kome se juče ukazala prilika da uživa u sunčanom danu nije se prevario da je propusti. A da su se prethodnih dana Beograđani uželeli i  šopinga svedočio je dugačak red ispred jednog od prestoničkih butika na omiljenom šetalištu.

– Da li se unutra deli nešto džabe da uđem i ja? – smejao se jedan stariji gospodin, a momak iz obezbeđenja zakolutao očima.

O merama, preporukama, vakcinaciji, opasnosti od širenja virusa korona sugrađani nisu bili raspoloženi da pričaju. Sležu ramenima, odmahuju rukom i mrmljaju sebi u bradu da „sve ovo već suviše dugo traje i da nema druge nego da naučimo da živimo sa koronom”.