Ne ruši, već recikliraj

„Nikada ne uništavaj – uvek dodaj, transformiši i recikliraj” moto je francuskog arihetektonskog dvojca An Lakaton i Žana-Filipa Vasala, koji je ove godine ovenčan čuvenom Prickerovom nagradom za arhitekturu, a o čemu javljaju strani mediji. Ovo dvoje osnivača pariskog studija „Lakaton i Vasal” (1987), poznatih po zalaganju za graditeljski balans između ekonomičnosti, zaštite životne sredine i interesa zajednice, žiri je prepoznao i priznao, između ostalog, i zbog „odmerenosti u pristupu koji teži podjednako poštovanju originalnih dizajniranih zamisli i potreba onih koji prostor nastanjuju”, i to bez obzira na to da li se radi o malenom trgu u Bordou ili savremenoj umetničkog galeriji u Parizu.

„Njihove građevine snažne su kako u formi tako i u ubeđenju, transparentne u svojoj estetici podjednako kao i u etici”, deo je saopštenja njihovih kolega koji su ovom priznanju odlučivali.

Britanski „Gardijan” ističe njihovu ekonomičnost i zdravorazumski pristup koji se u mnogome razlikuje od savremenog doba u kojem se javni objekti za stanovanje često bez potrebe ruše kako bi se zamenili naoko atraktivnijim. Njih dvoje, naprotiv, svoj princip, pomenut u prvoj rečenici ovog teksta, „primenjuju sa hiruškom preciznišću kako bi na najbolji način transformisali ne samo građevine kojima se bave već i život ljudi u njima”. „Kratkoročno gledano najlakše je porušiti. Ali to je gubljenje energije, bacanje materijala i gaženje istorije. Štaviše, to ostavlja vrlo negativan uticaj na zajednicu. Za nas je to čin nasilja”, umela je da kaže An Lakaton.

Prepoznatljivi su i po izboru materijala koji su povoljni u odnosu na cenu i kvalitet, ali i po brizi za ekološke aspekte, prirodno osvetljenje i druge elemente održive gradnje – sve to uz korišćenje minimalnih resursa. Sve u stilu „manje je više”. Njihov pragmatičan način razmišljanja i delanja prilikom unapređenja uslova života u brojnim stambenim blokovima Pariza i Bordoa ogleda se i u majstorstvu povećanja kvadrature i dodavanja terasa i vrtova, najčešće bez potrebe iseljavanja onih koji u stanovima žive, što se smatra dodatnim plusom. Upravo u to ime nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu zaslužili su 2019. i to za veštu i inovativnu obnovu tri modernistička objekta namenjena socijalnom stanovanju u Bordou, u kojima se nalazilo ukupno 530 stanova punih stanara.

Kako podseća „Arčdejli”, An Lakaton i Žan-Filip Vasal izgradili su više od tridesetak projekata širom Evrope i zapadne Afrike, a raspon je širok, od privatnih, preko kulturnih i akademskih institucija, pa do javnih prostora i već istaknutih objekata socijalnog stanovanja i urbanog razvoja. Na spisku se nalaze i pozorište Polivalent u Lilu, Škola aritekture u Nantu, Univerzitet za menadžment u Bordou...

Pale de Tokio u Parizu, za koji su takođe zaslužni, popularno je sastajalište za poštovaoce savremene umetnosti, mesto koje su od starog i prostranog izložbenog zdanja iz tridesetih godina prošlog veka transformisali u šarmantan lavirint galerija kroz koji se posetilac, kako se to ističe u članku u „Gardijanu”, kreće kao kroz arehološku iskopinu.

Treba dodati i Dankerk, u kojem su posleratno brodogradilište umešno pretvorili u umetnički centar. Sve to inspirisalo je Alehandra Aravenu, predsedavajućeg žirijem za dodelu Prickera, da o njima kaže i ovo: „Radikalni su u delikatnosti i odvažni u suptilnosti.”