Nemojte to da ne znate

Bio je Vidovdan i Žika Nikolić je u „Šarenici” pripremio prigodan kviz. Kad ono, takmičari koji dobijaju sasvim pristojne nagrade (nameštaj, boravak u banjama) ne znaju ni kad je bila kosovska bitka ni gde je Gračanica. Naljutio se Žika i rekao je zbunjenoj takmičarki: „Nemojte to da ne znate”.

Stvarno, nema smisla da se to ne zna. Živimo u zabludi da narod više zna, da je mudar, a tamo sve same neznalice. U školi se preskaču lekcije, knjige se malo čitaju. Opšti nivo obrazovanja je skroman, izgleda, ispod prolazne ocene. Javni servis ima obavezu, između ostalog, da obrazuje publiku, da je stalno „preslišava” u poznavanju elementarnih činjenica iz istorije, pismenosti, higijene i ekologije. Da ne govorimo o koječemu drugom.

Ali, RTS to ne radi. TV program je praktično blokiran. Situacija je sledeća: na Prvom programu RTS-a je tenis iz Vimbldona, na Drugom, danju, prenosi iz Skupštine Srbije, noću specijalni prilozi iz Haga sa suđenja Vojislavu Šešelju. Između, informativne emisije, serije i poneka obrazovna emisija, rano ujutru ili posle ponoći.

RTS igra na kartu sporta i tako zbraja rejting, što se može razumeti. Uspešno dokazuje da javni servis ne mora da bude poslednji već prvi TV kanal u nacionalnoj mreži. Ali se i preteruje. Stalno se reklamira golf, prikazuju prilozi o ovoj otmenoj, bogataškoj razbibrigi. Crče narod za golfom. Eto, sad se najavljuje i prenos biciklističke trke „Tur d’Frans”. Koga to interesuje, čija se želja ispunjava? To samo znači da će ponovo biti brisane, pre svega, naučno-obrazovne i emisije iz kulture.

Nije se dogodilo da se zbog direktnog uključenja sa nekog festivala „ukine” sport, ali se svakodnevno događa da se zbog sportskih prenosa uskraćuju sadržaji čije bi prikazivanje, kad se već toliko gleda televizija, možda, doprinelo da se podigne prag znanja auditorijuma koji, kao što videsmo i čusmo, ne zna za 1389. godinu. Svejedno, nameštaj je poklonjen.

AVANTURA PO KALEMEGDANU – Da bi se doživela avantura ne mora se otići u Kazahstan ili Peru. Dovoljno je otići do Kalemegdana gde se obrela ekipa neumornog Nebojše Petrića u svom istraživačkom pohodu koji je još jednom potvrdio da se čuda i turističke atrakcije nalaze pored nas, ali da ih ne poznajemo, da se ne interesujemo za njih, a što je važnije, ne čuvamo.

U „Avanturi” je prikazana reportaža o beogradskoj tvrđavi, silazak u Rimski bunar, sa podvodnim snimcima. Nebojša Petrić i članovi njegove ekipe to rade bez egzibicionizma, sa strašću skromnih, pravih tragača za izazovima tela i duha. Može se reći da je sada impozantan broj emisija koje su nastale na njihovim, mnogobrojnim ekspedicijama, najpre pod okriljem Satelitskog a sada Sportskog programa, a da se to ne registruje kao produkcijski i programski uspeh vredan značajnijih priznanja i veće podrške.

PAVIĆEV USPON BALKANSKOM – U emisiji „Balkanskom ulicom”, kod Vesne Dedić, govorio je Siniša Pavić. Ugledni TV pisac nikada nije težio za naglašenim publicitetom. Nije tražio da ga slikaju ni da se pojavljuje u diskusionim tribinama gde bi njegova sujeta dobila odgovarajuću satisfakciju. Ostajao je gotovo uvek u drugom planu, iza onog što je napisao i prepuštao je svojim serijama da ga „zastupaju” pred gledaocima.

Emisija u kojoj je gostovao u nedelju, nameće zaključak da nikada nije zloupotrebio mogućnost da se hvališe, brani ili pravda, ali da se njegov vrednosni poredak ne može dovesti u sumnju. Zanimljivo je šta je on izdvojio kao svoja najuspešnija ostvarenja, seriju „Stižu dolari”, drame serije „Poslednji čin”, „Banjica”, (saradnja sa rediteljima Savom Mrmkom i Aleksandrom Đorđevićem).

Najiskreniji i najprisniji bio je onaj deo emisije u kojoj je govorio o roditeljima, doseljavanju u Beograd i detinjstvu za vreme okupacije. Ponešto je ispričao o svojoj porodici, kretanju u službi, kako je upoznao suprugu Ljiljanu, koja sarađuje na scenarijima, starovremenskom načinu pisanja. Pa to liči na najuzbudljiviju seriju. Čini se, tek je uzeo zalet, a vreme za priču je isteklo. Njegova ispovest zaslužuje nastavak.