Dolazi li Kristijan Šmit u BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Imenovanje Nemca Kristijana Šmita na mesto u Sarajevu na kojem se trenutno nalazi Austrijanac Valentin Incko u prvi mah je predstavljano kao gotova stvar, ali poslednje spekulacije koje kruže političkom čaršijom govore da bi iskazani planovi Berlina možda mogli da se zakomplikuju.

„Teško je pouzdano predvideti poteze velikih sila, ali sve su prilike da će postojeći visoki predstavnik Valentin Incko ostati u BiH da vegetira”, ocenjuje za „Politiku” Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci.

Vlasti u Banjaluci iskazale su snažan otpor produženju misije Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH. Skupština RS usvojila je nedavno zaključke u kojima poziva na poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji predviđa da je prilikom imenovanja visokog predstavnika neophodno obezbediti saglasnost svih strana, od kojih je jedna i Republika Srpska. Skupština RS zaključila je da BiH nije potreban protektor. Pored toga, ni Rusija ne odstupa od stava da je vreme za gašenje međunarodnog protektorata u BiH.

Najava imenovanja Kristijana Šmita poslužila je kao povod da se ispredaju razne teorije. Čule su se ocene od onih da je reč o rusko-nemačkom kandidatu, pa do sasvim oprečnih teza, prema kojima je Berlin imenovanje utanačio s Bajdenovom administracijom, s kojom očekuje usaglašen nastup na Balkanu, kontra Kini i Rusiji. Ukoliko se potvrde saznanja banjalučkih medija dobijena iz diplomatskih izvora – da je imenovanje Šmita upitno i da je usled nedostatka konsenzusa i saglasnosti među međunarodnim partnerima otkazana za sredinu marta planirana sednica Saveta za sprovođenje mira (PIK), tela koje imenuje visokog predstavnika – to bi, kako zaključuju analitičari, moglo značiti da bi na poziciji međunarodnog supervizora mogao i dalje ostati Valentin Incko, koji je u Sarajevo došao pre 12 godina.

S druge strane, pak, spekuliše se da bi Šmit u BiH mogao doći već u junu, ali tek ukoliko se s tim saglasi i Moskva. „Nezavisne” saznaju kako je imenovanje Šmita izvesno i da je postalo stvar formalnosti, jer su se i SAD usaglasile s ovim imenovanjem, dok je, kako navodi list pozivajući se na više diplomatskih izvora, u vezi s protivljenjem Rusije najvažnije da li će biti uložen veto u Savetu bezbednosti UN, koji bi, kako se navodi, bio šamar Berlinu. List iznosi saznanja kako je Amerika posle dolaska Bajdena zatražila od Evrope koordinaciju kad je reč o politici prema Rusiji i Kini, zauzvrat navodno izrazivši spremnost da pitanje evropskog susedstva prepuste Evropljanima, što je Nemačkoj bio osnov da smatra da su dobili zeleno svetlo za preuzimanje palice na zapadnom Balkanu.

Miloš Šolaja, međutim, smatra da će teško doći do rotacije u OHR-u. „Najpre zbog toga što se institucija visokog predstavnika uistinu pokazala kao prevaziđena. Jedina njegova uloga je da bude pretnja bonskim ovlašćenjima, jer onoga što mu je u opisu posla – tumačenje Dejtonskog sporazuma – nema u nekom ozbiljnom smislu. OHR se pretvorio u ad hok međunarodnu organizaciju, koje nema u Aneksu deset Dejtonskog mirovnog sporazuma”, ističe Šolaja.

On dalje obrazlaže kako polako provejava svest o tome da Savet za sprovođenje mira (PIK) nije dejtonska tvorevina, ali da je ta, kako kaže, politička institucija dala moćna bonska ovlašćenja visokom predstavniku, koja je koristio, a praktično su pravno neutemeljena.

„To je izazvalo mnoštvo nesređenih institucionalnih situacija u BiH. Pokazalo se da su razvoj političkih procesa dugo usmeravale više zapadne organizacije, ne uvažavajući druge partnere. Okolnosti su se promenile i teško da se može naći način da se izabere novi visoki predstavnik. Rusija može da glasa u PIK-u, iako to, ponavljam, nije dejtonska kategorija, dok konačnu reč daje SB UN, gde Moskva ima pravo veta, a videćemo da li će ga koristiti Evidentan je izostanak postojanja novog koncepta o visokom predstavniku”, zaključuje Šolaja i napominje da je sasvim izvesno da BiH neće napredovati u evropskim integracijama uz postojeću ulogu visokog predstavnika, koja lokalne vlasti oslobađa odgovornosti.

Između Incka i vlasti u Banjaluci varničilo je minulih meseci. Visoki predstavnik zapretio je sankcijama vlastima u RS ukoliko sa studentskog doma na Palama ne skinu tablu s nazivom „Radovan Karadžić”. Potom je Skupštini RS ispostavio ultimatum da ratnim liderima Srba oduzme odlikovanja i tako „skine odgovornost sa srpskog naroda”, što su reči kojima je razbesneo srpske zvaničnike. U protivnom, mogao bi da nametne zakon o zabrani negiranja genocida, na kojem godinama insistiraju Bošnjaci.

Incko, međutim, već godinama nije posezao za bonskim ovlašćenjima, vajkajući se da za to nema podršku međunarodne zajednice. I njegov prethodnik je napuštajući dužnost šefa OHR-a rekao kako „ne želi da jaše mrtvog konja”. Nakon što je Skupština RS nedavno usvojila zaključke u kojima se izražava protivljenje imenovanju novog visokog predstavnika ukoliko to nisu zatražile strane potpisnice Aneksa deset, Milorad Dodik, predsedavajući Predsedništva BiH, izjavio je da je bilo važno poslati takvu poruku iz republičkog parlamenta.

„Posle usvajanja zaključaka nigde ne vidim priče o tome da dolazi novi visoki predstavnik, jer se izučava šta znače zaključci Narodne skupštine RS. Bilo je veoma smisleno u proteklom periodu donositi zaključke u vezi s pozicijom međunarodne zajednice i visokog predstavnika u kontekstu Dejtonskog sporazuma.