Umesto u kafić, svi u park

„Ko bi rekao da je danas ponedeljak?”, čudio se juče jedan sugrađanin posmatrajući gužvu koja se iz Knez Mihailove ulice slivala u Kalemegdanski park. Prava umetnost bila je pronaći slobodnu klupu, a pred šalterima gde se može pazariti kafa za poneti otezali su se redovi. Teško je bilo odoleti sunčanom prolećnom danu i ostati kod kuće. Neki od ugostitelja, kako je uočila naša ekipa, podigli su ili zaštitili stolove i stolice u baštama lokala, koji i dalje ne rade u skladu sa epidemiološkim merama. A tamo gde to nisu učinili, juče je bilo mnogo nezvanih gostiju.

 – Kada vidim ljude koji sede u baštama kafića, pomislim da su ukinuli mere. Onda malo bolje pogledam, shvatim da nigde nema konobara i da svi piju kafu iz plastičnih čaša ili jedu pljeskavice – ispričala je jedna sugrađanka.

Neki od Beograđana i te kako su kivni na omladinu, ali i na najstarije sugrađane koji punim plućima uživaju u prestoničkim parkovima.

– Penzioneri na Kalemegdanu igraju šah, igla nema gde da padne kod šahovskih stolova. Ne nose maske niti vode računa o distanci. A ni ovi mlađi nisu bolji, pogledajte, gužva na svakom koraku, oni tek ne poštuju nikakve mere... – rekao je jedan od sugrađana za naš list.

Na nekim od klupa na popularnom Kališu mogli su se videti i ljudi koji su sa sobom poneli laptope. A da li je u pitanju posao, koji mnogi obavljaju od kuće zbog epidemiološke situacije, pa su ga nakratko preselili u park, ili dokolica, nisu želeli da kažu. Šetača nije manjkalo, naprotiv, kao ni ideja kako da nadoknade to što su omiljeni lokali i dalje zatvoreni za goste. U društvu, na klupi, uz picu, sokove, kafu, sladoled i ostale đakonije, prolećni dan je brzo prošao.

– I sada neka nam neko objasni zašto lokali ne rade i u čemu je razlika između sedenja na klupi i u bašti kafića? Ljudi sede pa sede, izlaze, kreću se, život se ne može i ne sme zaustaviti... – komentarisao je jedan stariji sugrađanin koji je, za razliku od ostalih šetača, na Kališ došao potpuno sam.